Зар је Топола за јаловину

Ми исказујемо бојазан да би почетак истраживања налазишта никла у општини Топола био и почетак његове експлоатације ,,на мала врата”. Исказујемо бојазан зато што је такозвано истражно поље врло велико, обухвата 2,5 квадратна километра,на међи између Тополе и Аранђеловца, на триста метара од основне школе у селу Липовцу, у непосредној близини извора питке воде, и манастира Брезовац, једног од најстаријих манастира у Шумадији.

Налазишта никла у Тополи су позната, та руда је једним делом и експлоатисана до 1954. године. И сад постоје рударска окна која су напуштена јер у том периоду експлоатација није била исплатива. Свесни смо тога да ако неко тражи истражно право тражиће и оно експлоатационо, а ми смо пре две године донели нов просторни план општине где смо ставили до знања да развој Тополе заснивамо на пољопривреди, преради воћа и поврћа и на подизању винарија. Баш у Липовцу је у току отварањe две нове винарије.

Питају нас зашто се противимо истраживању налазишта никла, а ми упозоравамо да друга фаза тог истраживања предвиђа скидање од 150.000 до 200.000 тона откривке и преношење те земље на – израчунали смо – око 12.500 камиона ,,солаша”. Нама пребацују да ако би и друге општине пошле том логиком противљења истраживањима Србија би се одрекла свог рудног богатства. Међутим, нама је стало до тога да знамо каквим све ресурсима општина Топола располаже, али мислимо да би наша државна предузећа могла да се баве овим истраживањима, а не да то чине стране компаније.

Ми смо били и у Кавадарцима, у Македонији, пратила нас је екипа ТВ Крагујевац, и тамо смо се уверили какве су последице експлоатације руде никла. Код њих је, у ствари, још пре 30 година почела експлоатација фероникла, тада уз најаву инвестиција и отварањa хиљаду нових радних места. А шта им је остало после тих 30 година? Само загађење, јаловина, јер њихова руда се истањила, па у Кавадарцима прерађују концентрат из Индонезије.

Зато сам рекао да би наше министарство за природне ресурсе и просторно планирање требало да нам помогне да у Тополи засадимо милион стабала шљиве или јабуке, јер то је наша перспектива, а не никл. Прошле године смо само од извоза свежег воћа у конзумном стању, на руско тржиште, имали нето девизни прилив од 7,5 милиона евра. Ако би се направила организована кампања, уз помоћ државе, да људи добију бесплатно саднице, верујем да би то било много боље него да имамо прљаву технологију за прераду никла. Немам ништа против никла, али процес прераде је такав да је за добијање 200 грама овог метала потребно ископати сто килограма јаловине. Милиони тона јаловине постали би део нашег пејзажа.

Неки помињу Бор и чињеницу да тај регион деценијама заснива своју будућност на преради руде бакра, али општина Топола своју будућност деценијама заснива на воћу. Поред тога, Топола има традицију и значај за историју модерне Србије. Имамо 150.000 туриста годишње и незамисливо је да једна таква општина, одувек позната по производњи воћа и грожђа уништава свој околиш због потраге за никлом. На примедбу да је зарада од никла много већа од оне коју доноси производња воћа, ја упозоравам да је воће неограничен ресурс, без последица по околину, док је експлоатација никла ипак краткорочног карактера. Ако је добит од никла и милијарду евра, после тога остаје уништен крај.

Али без обзира на ова упозорења, ако ВладаСрбије донесе одлуку да је експлоатација никла у Тополи од националног интереса ми то вероватно не бисмо могли да спречимо. Влада би зато, ако сматра да је потребно, требало да донесе одлуку о томе, а не да нам малтене полутајно у општину долазе представници страних фирми, као пре неки дан из једне канадске компаније, који би хтели да са друге стране Опленца експлоатишу литијум. Ја нисам знао за тај литијум. Али, ето, министарство је послало Канађане а да нас претходно о томе није ни обавестило. Фирма је заинтересована да истражује литијум на подручју Тополе, Крагујевца и Раче Крагујевачке. Ако тако и буде, ко неће у свему томе да учествује, не знам шта му преостаје...

*Председник општине Топола