Zar je Topola za jalovinu

Mi iskazujemo bojazan da bi početak istraživanja nalazišta nikla u opštini Topola bio i početak njegove eksploatacije ,,na mala vrata”. Iskazujemo bojazan zato što je takozvano istražno polje vrlo veliko, obuhvata 2,5 kvadratna kilometra,na međi između Topole i Aranđelovca, na trista metara od osnovne škole u selu Lipovcu, u neposrednoj blizini izvora pitke vode, i manastira Brezovac, jednog od najstarijih manastira u Šumadiji.

Nalazišta nikla u Topoli su poznata, ta ruda je jednim delom i eksploatisana do 1954. godine. I sad postoje rudarska okna koja su napuštena jer u tom periodu eksploatacija nije bila isplativa. Svesni smo toga da ako neko traži istražno pravo tražiće i ono eksploataciono, a mi smo pre dve godine doneli nov prostorni plan opštine gde smo stavili do znanja da razvoj Topole zasnivamo na poljoprivredi, preradi voća i povrća i na podizanju vinarija. Baš u Lipovcu je u toku otvaranje dve nove vinarije.

Pitaju nas zašto se protivimo istraživanju nalazišta nikla, a mi upozoravamo da druga faza tog istraživanja predviđa skidanje od 150.000 do 200.000 tona otkrivke i prenošenje te zemlje na – izračunali smo – oko 12.500 kamiona ,,solaša”. Nama prebacuju da ako bi i druge opštine pošle tom logikom protivljenja istraživanjima Srbija bi se odrekla svog rudnog bogatstva. Međutim, nama je stalo do toga da znamo kakvim sve resursima opština Topola raspolaže, ali mislimo da bi naša državna preduzeća mogla da se bave ovim istraživanjima, a ne da to čine strane kompanije.

Mi smo bili i u Kavadarcima, u Makedoniji, pratila nas je ekipa TV Kragujevac, i tamo smo se uverili kakve su posledice eksploatacije rude nikla. Kod njih je, u stvari, još pre 30 godina počela eksploatacija feronikla, tada uz najavu investicija i otvaranja hiljadu novih radnih mesta. A šta im je ostalo posle tih 30 godina? Samo zagađenje, jalovina, jer njihova ruda se istanjila, pa u Kavadarcima prerađuju koncentrat iz Indonezije.

Zato sam rekao da bi naše ministarstvo za prirodne resurse i prostorno planiranje trebalo da nam pomogne da u Topoli zasadimo milion stabala šljive ili jabuke, jer to je naša perspektiva, a ne nikl. Prošle godine smo samo od izvoza svežeg voća u konzumnom stanju, na rusko tržište, imali neto devizni priliv od 7,5 miliona evra. Ako bi se napravila organizovana kampanja, uz pomoć države, da ljudi dobiju besplatno sadnice, verujem da bi to bilo mnogo bolje nego da imamo prljavu tehnologiju za preradu nikla. Nemam ništa protiv nikla, ali proces prerade je takav da je za dobijanje 200 grama ovog metala potrebno iskopati sto kilograma jalovine. Milioni tona jalovine postali bi deo našeg pejzaža.

Neki pominju Bor i činjenicu da taj region decenijama zasniva svoju budućnost na preradi rude bakra, ali opština Topola svoju budućnost decenijama zasniva na voću. Pored toga, Topola ima tradiciju i značaj za istoriju moderne Srbije. Imamo 150.000 turista godišnje i nezamislivo je da jedna takva opština, oduvek poznata po proizvodnji voća i grožđa uništava svoj okoliš zbog potrage za niklom. Na primedbu da je zarada od nikla mnogo veća od one koju donosi proizvodnja voća, ja upozoravam da je voće neograničen resurs, bez posledica po okolinu, dok je eksploatacija nikla ipak kratkoročnog karaktera. Ako je dobit od nikla i milijardu evra, posle toga ostaje uništen kraj.

Ali bez obzira na ova upozorenja, ako VladaSrbije donese odluku da je eksploatacija nikla u Topoli od nacionalnog interesa mi to verovatno ne bismo mogli da sprečimo. Vlada bi zato, ako smatra da je potrebno, trebalo da donese odluku o tome, a ne da nam maltene polutajno u opštinu dolaze predstavnici stranih firmi, kao pre neki dan iz jedne kanadske kompanije, koji bi hteli da sa druge strane Oplenca eksploatišu litijum. Ja nisam znao za taj litijum. Ali, eto, ministarstvo je poslalo Kanađane a da nas prethodno o tome nije ni obavestilo. Firma je zainteresovana da istražuje litijum na području Topole, Kragujevca i Rače Kragujevačke. Ako tako i bude, ko neće u svemu tome da učestvuje, ne znam šta mu preostaje...

*Predsednik opštine Topola