Деведесетих је било лакше него данас

Изложба видео-радова на недавно завршеној Београдској недељи моде подсетила је публику на све што су Јелена и Светлана Проковић урадиле за протеклих 20 година. Две сестре, једна по образовању костимограф, друга архитекта, стоје иза успешног бренда ЈСП, препознатљивог авангардног стила.

Деведесетих су оставиле печат у музичкој индустрији, као стилисти тада водећих бендова, а последњих година заједно потписују костимографију за позориште.
Већ 12 година Јелени је животна и радна база Љубљана, а Светлани Београд, што није проблем у стваралачком процесу.

– Што се комуникације тиче, ту нема никаквих проблема. Најважније је да имамо у глави шта хоћемо и да то може да се направи. Кроки скице увек постоје док се не договоримо у ком смеру идемо, а онда сваки модел преживи много промена. Техничка је ствар да ли се неки део прави у Љубљани или Београду, па онда ради она која може једноставније да изведе тај део посла – каже Светлана.

Већина ствари се производи у Београду у дорћолском атељеу „Идентити плус”, где раде заједно са Данијелом Бишкуп, чија обућа већ годинама употпуњује њихове креације. Ту се ових дана ужурбано приводе крају припреме за велику ревију у Центру „Сава”, којом ће 19. новембра обележити две деценије рада. Колекција „XX” је за пролеће 2013, а заједничка нит је мрежа коју су дизајнерке третирале на различите начине. Део ове колекције је већ приказан на Љубљанској недељи моде почетком октобра.

Када је о моди реч, у Словенији је, кажу, слична ситуација као код нас. Дизајнери се довијају на разне начине. Пре две године пружила им се прилика да продају креације на спрату једне робне куће у Љубљани, који је цео посвећен модним дизајнерима.

Јелена се као костимограф све време бавила и позориштем. Најпре овде а касније и у Словенији, Хрватској, Немачкој, Италији и Турској. У последње две године сестре су заједно радиле костиме за „Метаморфозе” и „Живот је сан” и за представу у позоришту у Новој Горици. Награде за костимографију нижу се уз оне за ревије и стајлинг, из времена док су радиле за „Плејбој”, „Кристале”, Слађану Милошевић, Беби Дол...

Осврт на минуле године донео је међутим и спознају да данас није нимало лакше него што им је било на почетку.

– Тешко се опстаје и поражавајуће је што је све теже. Не мислим само у сфери моде. Компликовано је да се било шта изведе и уради. Док сам за изложбу спремала материјале с почетка деведесетих, које су овде биле неке од најтежих година, учинило ми се да те ствари сада не бисмо могле да урадимо. Што због тога што неко не би имао слуха, што због тога што то данас никога не занима. Мени је поражавајуће да смо тада могли да снимимо спотове за разне музичаре, а ревије су биле медијски веома испраћене. Данас је врло мало емисија на ову тему, а толико се људи бави модом и музиком – констатује Светлана.

Сестре Проковић су међу ретким домаћим модним дизајнерима који од свог посла живе и опстали су упркос доминацији свеприсутних глобалних брендова. Своје моделе стално „срећу” у клубовима и на разним догађајима.

– Драго ми је кад их видим, поготову кад знам да је неки комад стар 10 година и да живи на некоме сасвим добро – истиче Светлана.

Домаћи ауторски дизајн има купце

Светлана Проковић наглашава да домаћи ауторски дизајн има купце иако је све остало много заступљеније, па на 20 великих брендова дођу четири креаторске радње. Ипак, постоје људи који то врло радо носе и често, када иду у иностранство, желе да понесу нешто од домаћих дизајнера да покажу шта се овде ради.

Купци су људи најразличитијих занимања, а има и госпођа од 65 година које њихове авангардне креације носе на свој начин. Свима им је, каже Светлана, заједничко то што немају страх да изгледају другачије, не желе да се „утопе” и доживе да још пет особа носи идентичну ствар.