Државне гаранције под лупом ММФ-а

Влада Србије предвидела је буџетом за 2013. да се јавним предузећима одобре гаранције у износу од 41 милијарду динара, што је више од један одсто бруто домаћег производа, односно националног колача. Ова ставка ће током наредне недеље, кад у Београд стигне мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), бити под будним оком званичника ове организације, јер је почетком ове године аранжман са Србијом прекинут управо због превеликог износа гаранција које у значајној мери утичу на повећање државног дуга.

Подсећања ради, договор је био да износ гарантованог дуга не сме да пређе 30 милијарди динара. Међутим, бивши министар финансија Мирко Цветковић у буџет за 2012. годину унео је 45 милијарди динара гаранција. Званичнике Фонда је уверавао да цео износ неће бити искоришћен и да ће држава на тај начин испоштовати договор. Мисија из Вашингтона инсистирала је, ипак, да то уђе у ребаланс како би добили чврсте гаранције да ће договорено бити и испуњено. Цветковић то није могао да обећа и преговори су пропали. Испоставило се да су званичници ММФ-а с правом били сумњичави. Јер, не само да је повучен целокупан износ предвиђен буџетом, него су државне гаранције ове године достигле чак 150 милијарди динара, што је чак пет пута више од договореног износа.

Због овог лошег искуства Мисија предвођена Зузаном Мургасовом ће с посебном пажњом прочешљати ову ставку у буџету. У односу на 2012. годину, Млађан Динкић је за гаранције догодине предвидео три и по пута мањи износ и из тог угла гледано, то представља значајну уштеду. Ипак, у поређењу са препоруком Фискалног савета из извештаја у коме се налази предлог мера о уравнотежењу буџета, то је чак дупло већи износ од прихватљивих 0,6 одсто БДП-а годишње.

Зашто је уопште спорно то што држава Србија гарантује позајмице јавним предузећима ако она сама због свог угледа пред банкама нису у стању да кредит добију по повољнијим условима? Зато што од укупно 18 милијарди евра, колико износи јавни дуг Србије, државне гаранције достижу 2,5 милијарди евра. То чини седмину укупног државног дуга. Креатори фискалне политике у Србији су се углавном правдали објашњењем да државне гаранције нису проблем јер, према методологији Европске уније, само активиране гаранције, односно они зајмови које јавна предузећа не могу да врате, улазе у јавни дуг. Проблем је, међутим, што се у Србији активира свака друга гаранција. У прилог томе говоре и подаци Министарства финансија. Од укупно 2,5 милијарде евра, колико износе државне гаранције, активирана је 1,2 милијарде евра. Како би се избегла криза јавног дуга важно је да се гарантовани дуг јавним предузећима из године у годину смањује, препорука је Фискалног савета.

– Оно што је добро у предлогу буџета за 2013. годину јесте што више нема државних гаранција јавним предузећима за одржавање текућег пословања. Зајмови за које гарантује држава предвиђени су за инвестиције. Оно што није добро јесте што је тај износ и даље велики и далеко превазилази препоручених 0,6 одсто БДП-а годишње – оцењује Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Он додаје да је важно да се тај износ ограничи јер гаранције представљају један од кључних ризика за увећање јавног дуга.

Док се, с једне стране, у буџету за 2013. годину поставља чврсто ограничење и планирају гаранције само за инвестирање, с друге стране се оставља могућност да оне могу да се одобре „за све и свашта”. Тако се у члану 34. Закона о буџету за 2013. годину оставља могућност да на предлог министра финансија гаранције могу да се одобре и за обезбеђење финансијске стабилности, спровођење процеса приватизације, одрживости дуга, рефинансирање обавеза директних или индиректних буџетских корисника, али и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања, као и за отклањање последица ванредних околности које могу да угрозе живот и здравље људи или проузрокују велику штету.

– Тиме се отвара ризична пукотина која може да прерасте у провалију. У тренутку када је неопходно смањење износа државних гаранција остављају се отворена врата која могу да доведу до значајног повећања тог износа, што би, имајући у виду ниво јавног дуга, било веома опасно – упозорава професор Милојко Арсић.