Муке интернет опозиције

Русији су потребне корените промене. Житељи највеће државе света сити су „стабилности“ и политичког вођства Владимира Путина. Стасало је ново поколење које није спремно да губи време. Опозиција ће морати одлучније да покаже зубе.

Све поменуто стоји у најновијој анализи групе социолога окупљених око руског центра за истраживање јавног мњења „Левада“.

У документу се наводи да 57 одсто испитаних сматра да су земљи неопходне дубоке реформе, а чак петина је спремна на „одлучну смену власти“. Свега 10 одсто задовољно је актуелним стањем, док 19 процената верује да садашња власт чине све што је у њеној моћи да земљу поведе путем успеха.

„Сазрело је време промена и схватање да избори више нису адекватан механизам за смену власти“, изјавио је директор „Левада центра“ Лев Гутков. „Пад поверења у путинско руководство видљив је, као и осећај безалтернативности“.

Куда овакво стање може да одведе земљу покушали су да процене у Центру за стратешка истраживања (ЦСИ) и изнели три могућа расплета, унапред одбацујући било какву могућност избијања оружане побуне.

Први и најреалистичнији сценарио, по стручњацима ЦСИ, јесте обнављање масовних грађанских протеста, изазваних било чиме, и са непредвидивим последицама.

Друга могућност је добровољна реконструкција власти која не претпоставља обавезно и оставку председника. Довољна би била и смена премијера Дмитрија Медведева који не ужива висок углед међу сународницима.

Трећи сценарио бави се убрзаном деградацијом становништва, одумирањем нације због губитка радних навика и депресијом услед осећања сопствене бескорисности, али и због алкохола.

Да ли је руска опозиција заиста дошла до организационе тачке када може квалитетно да спроводи политичке промене, питање је о којем мозгају и они из власти и они који би да их смене.

Ако се као могући адути за изазивање „незадовољства маса“ рачунају: скандал са панкеркама из групе „Пуси рајот“, привремено хапшење познате телевизијске водитељке Ксеније Сопчак, конфисковање око милион евра намењених финансирању учесника московских протеста, или недавно хапшење Сергеја Удаљцова, координатора „Левог фронта“, онда ствари баш не стоје онако како би неки волели да их представе.

Тешко је претпоставити да би Руси масовно кренули у „одбрану демократских права“ свих поменутих. Очигледно је потребно нешто конкретније, чега тренутно нема.

Све наведено не укида чињеницу да је опозиција у Русији под изузетним притиском власти. Лидери најразличитијих антипутинских организација и покрета неретко бивају привођени, провоцирани, а њихова делатност ставља се у контекст који властима даје одрешене руке за ефикасну против акцију.

Оно чиме опозиционари, засад, не могу да се подиче је чињеница да поменути случајеви не изазивају шире реакције обичних грађана.

У време интернета и друштвених мрежа на громогласно најављиваном „штрајку милиона“ у престоници се појави једва петнаестак хиљада људи. Таман колико на бољој утакмици неке локалне фудбалске лиге.

Покушај да се нешто конкретније учини било је недавно стварање Координационог савета опозиције. Ипак, прича која иза свега стоји не даје озбиљнију слику о способности опозиционара да пронађу ефикасан начин организовања.

Тако се и десило да је Леонид Волков, опозиционар из Јекатеринбурга, уз помоћ неколицине компјутерски обученијих момака организовао интернет гласање за руководећи савет учесника уличних протеста.

Заинтересованима је пружена прилика да, на за ту прилику посебно креираној интернет страници, гласају за 45 од око 200 кандидата. Да би се неко име нашло у поменутом списку било је довољно да кандидат уплати око 300 долара. А било је ту угледних имена: Алексеј Наваљни, Гари Каспаров, Дмитриј Биков, Ксенија Сопчак, Иља Јашин, Сергеј Удаљцов...

Резултат: ово „лајковање“ привукло је око 90.000 „гласача“ – из целог света.

Председник Владимир Путин брзо је реаговао. На састанку са Михаилом Федотовом, првим човеком председничког Савета за људска права, предложио је да у састав Савета уђе троје првопласираних са интернет листе опозиционара.

„Спремни су да раде, и људи им верују, судећи по резултатима гласања“, објаснио је Путин.