Шта је променио први потрошачки бојкот

Шта се у Србији променило после три дана првог већег потрошачког бојкота? Уколико се питају трговци – ништа нарочито. Ако им је веровати, куповало се као и сваки други дан и акција није успела. Уколико се, међутим, пита организатор, Национална организација потрошача Србије (НОПС), бојкот је, ипак, успео и њихова је процена да је створена „критична маса” купаца који ће убудуће реаговати када су им права угрожена.

Бојкот је показао и огроман утицај друштвених мрежа у организовању сличних акција, будући да „Фејсбук” страну НОПС-а подржава више 60.000 грађана. Друго је, међутим, питање колико је њих заиста 31. октобра и првог и другог новембра заобишло продавнице „Делеза”, „Меркатора” и „Идее”. Осим тога, бојкот је поново у први план избацио и нејединство, па чак и ривалитет потрошачких организација у Србији, јер су чак и у време бојкота водећа удружења ратовала саопштењима. Тако је једна од организација оптужила НОПС да је бојкот заправо реклама и маркетиншки потез.

.................

„Број активних учесника и оних који су здушно подржавали бојкот прелази 5.000, а према нашим подацима, 15.000 грађана првог и више од 25.000 потрошача у току друга два дана, било је одлучно у уздржавању од куповине”, резимирао је резултате акције Горан Паповић, председник НОПС-а, додајући да су у организацији бојкота велику улогу имале друштвене мреже.

– Захваљујући, пре свега, друштвеним мрежама, о бојкоту је свакодневно било информисано до 250.000 људи, а међу њима активних учесника кроз коментаре, сугестије или подршку, било је више од 30.000. Након првог организованог бојкота хипермаркета у Србији, који је током три дана координисан и оглашаван углавном преко друштвених мрежа „Фејсбук” и „Твитер”, грађани Србије су показали да је њихова потрошачка свест убедљива и да су потрошачи у Србији све активнији у остваривању својих права – објаснио је Паповић, закључујући да је НОПС задовољан подршком грађана и њиховим активним учешћем „као доказом да се глас потрошача више не може игнорисати и да је створена критична маса која ће у будућности имати снагу покретача промена”. Према његовим речима у појединим трговинама на чији је бојкот позивано, био је преполовљен број каса које су радиле због слабије посете купаца. А „Идеину” рекламу смањивања рачуна за 10 одсто која се поклопила са бојкотом, НОПС је протумачио као одговор на њихову акцију, а не као снижење чији је повод недеља штедње.

Да ли су трговци схватили поруку

Трговци, међутим, кажу да је промет био на уобичајеном нивоу, док су директан одговор на питање – какву поруку су добили оваквом једном акцијом, избегли.

– Није примећена промена броја потрошача током дана бојкота, а у току једног дана кроз све наше малопродајне формате пазари неколико стотина хиљада потрошача – наводе у „Делезу”, у чијем саставу послују „Макси” и „Темпо”, а сличан одговор је стигао и из „Меркатора”.

– Акција коју је покренуло једно од удружења није наишло на одобравање наших потрошача, а промет је на уобичајеном нивоу – рекли су у Меркатору С, у чијем саставу раде „Рода” и „Меркатор”, док „Идеа” није одговорила на наша питања.

Европски стручњаци за заштиту потрошача шаљу јединствену поруку да општи бојкот трговинских ланаца веома тешко може да успе и да би због тога требало да буду усредсређени на конкретне производе или произвођаче.

Добар пример Португалаца

Гражина Рокицка, главни стручњак за заштиту потрошача на пројекту који финансира ЕУ „Јачање заштите потрошача у Србији” каже да је потрошачке бојкоте веома тешко организовати јер потрошачи нису хомогена група, и када су у питању потрошачке навике и потребе није лако покренути људе као појединце на заједничку акцију. Иако постоји неколико примера успешних потрошачких бојкота у Европи, Рокицка истиче да најчешће није реч о бојкоту малопродајних ланаца.

– Као пример успешног бојкота, удружење потрошача ДЕКО из Португалије организовало је бојкот са циљем да се утиче на пораст цена фиксне телефоније најављене од водеће телекомуникационе компаније у Португалији. ДЕКО је позвао кориснике услуга ове компаније да истовремено подигну слушалице у претходно договорено време и држе линију заузетом два минута. На хиљаде потрошача се одазвало позиву услед чега је дошло до потпуне блокаде мреже. Као резултат тога, компанија је смањила предвиђено повећање цена – истиче наша саговорница. Рокицка додаје да бојкот може бити добар инструмент да се оствари притисак на трговце у случају повреде права и интереса потрошача само ако се бојкоту одазове велики број потрошача.

– Такође, важно је придобити пажњу медија како би таква акција добила на видљивости. Поред бојкота постоје и други начини организовања потрошача који исто тако могу бити веома ефикасни и утицати на понашање трговаца и произвођача. Овакве акције обично иницирају водеће организације потрошача и имају форму препорука и савета које ове организације објављују у својим часописима, као што је на пример објављивање резултата упоредног тестирања производа и услуга – објашњава Гражина Рокицка.

И „Нестле” попустио под притиском

Да су бојкоти за организације потрошача исто што и штрајкови за синдикате и удружења радника, истиче професор Тијери Бургоањи, вођа овог пројектног тима и главни стручњак за правна питања. На тај начин се врши економски притисак на компаније и бојкоте треба посматрати као веома важан израз демократије.

– Бојкоти нарочито могу оснажити потрошаче ако они колективно учествују у бојкотовању робе која је произведена или се продаје на незаконит или неетичан начин – каже Бургоањи.

Међутим, истиче, за успешан бојкот потребно је да организације потрошача испуне неколико основних услова пре почетка бојкота, у супротном ризикују губитак кредибилитета и репутације. Неки од ових услова су следећи: јасан разлог организовања бојкота, јасан циљ који се жели постићи, јака правна основа за такву акцију, широка медијска подршка као и сагласност већине, ако не и свих, потрошачких организација у земљи. Како објашњава наш саговорник, потрошачки бојкоти су се показали успешнима када је реч о глобалним етичким, друштвеним и еколошким питањима. Потрошачки бојкоти који су тренутно актуелни у свету односе се на компаније које користе природно крзно (на пример модна кућа „Ескада”) или компаније које не спроводе довољно документована тестирања на животињама (рецимо, „Лореал”, „Унилевер”, „Кентаки фрај чикен”...).

– Бојкоти се, такође, организују како би се зауставила експлоатација дечје радне снаге, укинули неправични радни услови у производним погонима широм света, отклонила непоштена маркетиншка пракса (на пример рекламирање формуле за бебе у афричким земљама) или спречило наношење штете животној средини. На пример, компанија „Нестле” је 2010. године попустила пред притиском организације „Гринпис” и обећала примену политике нулте толеранције у погледу сече шума у њиховој производњи палминог уља – наводи професор Тијери Бургоањи.

Регион да удружи снаге

Слично мисле и у потрошачким организацијама у државама региона. Како за „Потрошач” каже Јадранка Коларевић, председница„Потрошача”, Друштва за заштиту потрошача Хрватске, став Европске комисије и ове организације је да је бојкот генерално несврсисходан.

– И када би се постигао одзив грађана у оној мери да осетно падне промет у некој трговини, који би био казна за трговце, са друге стране то би у целини имало негативне економске ефекте на сектор трговине, а у дужем периоду и на националну економију уопште, што би било противно неком оправданом циљу који се жели постићи – наводи она додајући да се на бојкот може и треба позвати за одређене производе при чему тачно треба дефинисати све како би он био сврсисходан, оправдан и имао одзив купаца, па самим тим и постигао жељени учинак.

– На пример, неки производи су прескупи у односу на квалитет и у поређењу са другим земљама. Лош им је квалитет у односу на сличне производе у региону или европским земљама. Значи, потребни су конкретни разлози који казују да је неки производ споран и да ценом и квалитетом представља закидање потрошача. Тада позив на бојкот има оправдање и може резултирати одзивом грађана и није ни морално ни привредно упитан, односно не може штетити националној економији уопште, нити довести у питање циљеве организације која стаје иза таквог позива – објашњава Коларевићева.

Према њеним речима, таква кампања треба да буде добро припремљена и разрађена, а не само једноставан позив, што, како каже, није ни довољно, нити јасно.

– Цели регион бивше СФРЈ и југоистока Европе има пуно разлога да удружи такве акције због двоструких стандарда производа за наша тржишта и за она које уобичајено називамо западноевропским. Није нам познато да је игде позив на бојкот уопште успео, па ни у Хрватској, где је једно удружење позвало на општи бојкот, без смишљене кампање и јасних разлога, па није ни дало резултате – закључује наша саговорница.