Šta je promenio prvi potrošački bojkot

Šta se u Srbiji promenilo posle tri dana prvog većeg potrošačkog bojkota? Ukoliko se pitaju trgovci – ništa naročito. Ako im je verovati, kupovalo se kao i svaki drugi dan i akcija nije uspela. Ukoliko se, međutim, pita organizator, Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS), bojkot je, ipak, uspeo i njihova je procena da je stvorena „kritična masa” kupaca koji će ubuduće reagovati kada su im prava ugrožena.

Bojkot je pokazao i ogroman uticaj društvenih mreža u organizovanju sličnih akcija, budući da „Fejsbuk” stranu NOPS-a podržava više 60.000 građana. Drugo je, međutim, pitanje koliko je njih zaista 31. oktobra i prvog i drugog novembra zaobišlo prodavnice „Deleza”, „Merkatora” i „Idee”. Osim toga, bojkot je ponovo u prvi plan izbacio i nejedinstvo, pa čak i rivalitet potrošačkih organizacija u Srbiji, jer su čak i u vreme bojkota vodeća udruženja ratovala saopštenjima. Tako je jedna od organizacija optužila NOPS da je bojkot zapravo reklama i marketinški potez.

.................

„Broj aktivnih učesnika i onih koji su zdušno podržavali bojkot prelazi 5.000, a prema našim podacima, 15.000 građana prvog i više od 25.000 potrošača u toku druga dva dana, bilo je odlučno u uzdržavanju od kupovine”, rezimirao je rezultate akcije Goran Papović, predsednik NOPS-a, dodajući da su u organizaciji bojkota veliku ulogu imale društvene mreže.

– Zahvaljujući, pre svega, društvenim mrežama, o bojkotu je svakodnevno bilo informisano do 250.000 ljudi, a među njima aktivnih učesnika kroz komentare, sugestije ili podršku, bilo je više od 30.000. Nakon prvog organizovanog bojkota hipermarketa u Srbiji, koji je tokom tri dana koordinisan i oglašavan uglavnom preko društvenih mreža „Fejsbuk” i „Tviter”, građani Srbije su pokazali da je njihova potrošačka svest ubedljiva i da su potrošači u Srbiji sve aktivniji u ostvarivanju svojih prava – objasnio je Papović, zaključujući da je NOPS zadovoljan podrškom građana i njihovim aktivnim učešćem „kao dokazom da se glas potrošača više ne može ignorisati i da je stvorena kritična masa koja će u budućnosti imati snagu pokretača promena”. Prema njegovim rečima u pojedinim trgovinama na čiji je bojkot pozivano, bio je prepolovljen broj kasa koje su radile zbog slabije posete kupaca. A „Ideinu” reklamu smanjivanja računa za 10 odsto koja se poklopila sa bojkotom, NOPS je protumačio kao odgovor na njihovu akciju, a ne kao sniženje čiji je povod nedelja štednje.

Da li su trgovci shvatili poruku

Trgovci, međutim, kažu da je promet bio na uobičajenom nivou, dok su direktan odgovor na pitanje – kakvu poruku su dobili ovakvom jednom akcijom, izbegli.

– Nije primećena promena broja potrošača tokom dana bojkota, a u toku jednog dana kroz sve naše maloprodajne formate pazari nekoliko stotina hiljada potrošača – navode u „Delezu”, u čijem sastavu posluju „Maksi” i „Tempo”, a sličan odgovor je stigao i iz „Merkatora”.

– Akcija koju je pokrenulo jedno od udruženja nije naišlo na odobravanje naših potrošača, a promet je na uobičajenom nivou – rekli su u Merkatoru S, u čijem sastavu rade „Roda” i „Merkator”, dok „Idea” nije odgovorila na naša pitanja.

Evropski stručnjaci za zaštitu potrošača šalju jedinstvenu poruku da opšti bojkot trgovinskih lanaca veoma teško može da uspe i da bi zbog toga trebalo da budu usredsređeni na konkretne proizvode ili proizvođače.

Dobar primer Portugalaca

Gražina Rokicka, glavni stručnjak za zaštitu potrošača na projektu koji finansira EU „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji” kaže da je potrošačke bojkote veoma teško organizovati jer potrošači nisu homogena grupa, i kada su u pitanju potrošačke navike i potrebe nije lako pokrenuti ljude kao pojedince na zajedničku akciju. Iako postoji nekoliko primera uspešnih potrošačkih bojkota u Evropi, Rokicka ističe da najčešće nije reč o bojkotu maloprodajnih lanaca.

– Kao primer uspešnog bojkota, udruženje potrošača DEKO iz Portugalije organizovalo je bojkot sa ciljem da se utiče na porast cena fiksne telefonije najavljene od vodeće telekomunikacione kompanije u Portugaliji. DEKO je pozvao korisnike usluga ove kompanije da istovremeno podignu slušalice u prethodno dogovoreno vreme i drže liniju zauzetom dva minuta. Na hiljade potrošača se odazvalo pozivu usled čega je došlo do potpune blokade mreže. Kao rezultat toga, kompanija je smanjila predviđeno povećanje cena – ističe naša sagovornica. Rokicka dodaje da bojkot može biti dobar instrument da se ostvari pritisak na trgovce u slučaju povrede prava i interesa potrošača samo ako se bojkotu odazove veliki broj potrošača.

– Takođe, važno je pridobiti pažnju medija kako bi takva akcija dobila na vidljivosti. Pored bojkota postoje i drugi načini organizovanja potrošača koji isto tako mogu biti veoma efikasni i uticati na ponašanje trgovaca i proizvođača. Ovakve akcije obično iniciraju vodeće organizacije potrošača i imaju formu preporuka i saveta koje ove organizacije objavljuju u svojim časopisima, kao što je na primer objavljivanje rezultata uporednog testiranja proizvoda i usluga – objašnjava Gražina Rokicka.

I „Nestle” popustio pod pritiskom

Da su bojkoti za organizacije potrošača isto što i štrajkovi za sindikate i udruženja radnika, ističe profesor Tijeri Burgoanji, vođa ovog projektnog tima i glavni stručnjak za pravna pitanja. Na taj način se vrši ekonomski pritisak na kompanije i bojkote treba posmatrati kao veoma važan izraz demokratije.

– Bojkoti naročito mogu osnažiti potrošače ako oni kolektivno učestvuju u bojkotovanju robe koja je proizvedena ili se prodaje na nezakonit ili neetičan način – kaže Burgoanji.

Međutim, ističe, za uspešan bojkot potrebno je da organizacije potrošača ispune nekoliko osnovnih uslova pre početka bojkota, u suprotnom rizikuju gubitak kredibiliteta i reputacije. Neki od ovih uslova su sledeći: jasan razlog organizovanja bojkota, jasan cilj koji se želi postići, jaka pravna osnova za takvu akciju, široka medijska podrška kao i saglasnost većine, ako ne i svih, potrošačkih organizacija u zemlji. Kako objašnjava naš sagovornik, potrošački bojkoti su se pokazali uspešnima kada je reč o globalnim etičkim, društvenim i ekološkim pitanjima. Potrošački bojkoti koji su trenutno aktuelni u svetu odnose se na kompanije koje koriste prirodno krzno (na primer modna kuća „Eskada”) ili kompanije koje ne sprovode dovoljno dokumentovana testiranja na životinjama (recimo, „Loreal”, „Unilever”, „Kentaki fraj čiken”...).

– Bojkoti se, takođe, organizuju kako bi se zaustavila eksploatacija dečje radne snage, ukinuli nepravični radni uslovi u proizvodnim pogonima širom sveta, otklonila nepoštena marketinška praksa (na primer reklamiranje formule za bebe u afričkim zemljama) ili sprečilo nanošenje štete životnoj sredini. Na primer, kompanija „Nestle” je 2010. godine popustila pred pritiskom organizacije „Grinpis” i obećala primenu politike nulte tolerancije u pogledu seče šuma u njihovoj proizvodnji palminog ulja – navodi profesor Tijeri Burgoanji.

Region da udruži snage

Slično misle i u potrošačkim organizacijama u državama regiona. Kako za „Potrošač” kaže Jadranka Kolarević, predsednica„Potrošača”, Društva za zaštitu potrošača Hrvatske, stav Evropske komisije i ove organizacije je da je bojkot generalno nesvrsishodan.

– I kada bi se postigao odziv građana u onoj meri da osetno padne promet u nekoj trgovini, koji bi bio kazna za trgovce, sa druge strane to bi u celini imalo negativne ekonomske efekte na sektor trgovine, a u dužem periodu i na nacionalnu ekonomiju uopšte, što bi bilo protivno nekom opravdanom cilju koji se želi postići – navodi ona dodajući da se na bojkot može i treba pozvati za određene proizvode pri čemu tačno treba definisati sve kako bi on bio svrsishodan, opravdan i imao odziv kupaca, pa samim tim i postigao željeni učinak.

– Na primer, neki proizvodi su preskupi u odnosu na kvalitet i u poređenju sa drugim zemljama. Loš im je kvalitet u odnosu na slične proizvode u regionu ili evropskim zemljama. Znači, potrebni su konkretni razlozi koji kazuju da je neki proizvod sporan i da cenom i kvalitetom predstavlja zakidanje potrošača. Tada poziv na bojkot ima opravdanje i može rezultirati odzivom građana i nije ni moralno ni privredno upitan, odnosno ne može štetiti nacionalnoj ekonomiji uopšte, niti dovesti u pitanje ciljeve organizacije koja staje iza takvog poziva – objašnjava Kolarevićeva.

Prema njenim rečima, takva kampanja treba da bude dobro pripremljena i razrađena, a ne samo jednostavan poziv, što, kako kaže, nije ni dovoljno, niti jasno.

– Celi region bivše SFRJ i jugoistoka Evrope ima puno razloga da udruži takve akcije zbog dvostrukih standarda proizvoda za naša tržišta i za ona koje uobičajeno nazivamo zapadnoevropskim. Nije nam poznato da je igde poziv na bojkot uopšte uspeo, pa ni u Hrvatskoj, gde je jedno udruženje pozvalo na opšti bojkot, bez smišljene kampanje i jasnih razloga, pa nije ni dalo rezultate – zaključuje naša sagovornica.