Јужни ток креће из Русије 7. децембра

Од нашегспецијалног извештача 

Москва – Изградња магистралног гасовода „Јужни ток” почеће у Русији 7. децембра у граду Анапе, на обали Црног мора. Истог месеца крећу радови и у Србији полагањем камен-темељца за градњу компресорске станице у Бачком Брегу, потврдио је јуче Леонид Чугунов вођа пројекта „Јужни ток”.

Чугунов није могао да прецизира датум радова у Србији тим пре што је, како је рекао, најављен долазак Владимира Путина првог човека Русије на тај догађај, али је истакао да је за грaдњу све спремно. Финансирање дела гасовода преко Србије биће пројектно и то тако што ће се 30 одсто финансирати сопственим средствима, а 70 позајмицама банака.

– Уколико партнери у овом послу имају предлог да се пројекат финансира на други начин треба то да предложе, али у овом часу је одлучено да то буде финансирање 30:70 – рекао је Чугунов.

На питање зашто је Србија у целом послу мањински власник, будући да су све друге земље равноправни партнери Чугунов каже „да су се тако договорили и да је било разлога зашто је то тако”. На констатацију како ће „Гаспром” дугорочно реаговати на притиске антимонополске комисије Европске уније, која инсистира на увођењу трећег оператера, односно раздвајању произвођача од дистрибутера гаса, Чугунов каже да тај притисак није тако драматичан нити да ће бити дугорочан те да нема говора да би могао да угрози пројекат „Јужни ток”.

Инсистирање Европске уније да неко трећи може да дистрибуира руски гас Чугунов каже да је такав став ЕУ „враћање на време СССР-а када се држава мешала у тржишне односе и да изгледа да Европска унија није много упозната са тим временом социјализма”. 

Када је реч о попустима на цену гаса за земље кроз који ће „Јужни ток” прећи Чугунов каже да цену одређује тржиште и да она не зависи од учесника пројекта. Он не очекује да ће доћи до смањења потрошње гаса у наредних 15 до 20 година већ да ће се потрошња повећавати за један до два одсто годишње. Процене су да ће до 2035. западна Европа зависити 85 одсто од увоза руског гаса. Градњом „Јужног тока” Европа ће бити још сигурнија да ће овај енергент бити редовно испоручиван.

Без обзира на све веће учешће алтернативних извора енергије гас ће и у будућности остати енергент број један, јер постоји стрепња у којој мери се могу искористити енергије ветра или сунца.

Сергеј Купријанов портпарол „Гаспрома” истакао је да је деоница Јужног тога испод Црног мора дуга 925, док је цела траса 1.425 километара, а укупна вредност инвестиције 16 милијарди евра. Он је још додао да ће Русија морати да потпише споразум са ЕУ којом ће бити решено питање статуса пројекта „Јужни ток”.