Дан примирја у Првом светском рату, државни празник Србије

БЕОГРАД – Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, ове године се први пут слави као државни празник у Србији.

Током тог рата који је и започео нападом Аустроугарске на Србију неповратно је, између осталог и захваљујући жилавом отпору Срба, преобликована карта Европе. Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до поступног распада Аустро-Угарске и капитулације Немачке, чиме је, до тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен.

Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икавог зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али је жилав отпор Срба, мудро државно вођство као и свесна жртва читаве нације довео да велике победе.

Аустро-Угарска је војне операције против Србије започела половином августа 1914. врло самоуверено, али су потпуне победе Срба у биткама на Церу (август 1914.) и Колубари (децембар 1914.) изненадиле тада читав свет.

Када се октобра 1915. догодила заједничка масивна офанзива Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске на Србију, уследиће, након жилавог отпора, поступно одступање српске војске и државног вођства преко Старе Србије, односно Косова и Метохије, и планинских врлети и дивљина данашње Албаније и Црне Горе, до обала Јадрана и Јонског мора.

Иако страховито проређена, српска војска се поступно опоравила, већином на Крфу и у залеђу Солунског фронта, одакле ће након више покушаја половином септембра 1918. пробити Солунски фронт.

Као последица великих српских победа, Бугарска је капитулирала последњих дана септембара, а Аустро-Угарска првих дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у Компијењу, капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата који је свет до тада видео.

Србија је у том рату укупно изгубила 1.248.136 становника, односно 28 %. У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, просто и по саставу становништва, изнели „на својим леђима” читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, таке се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра, уследило је потом проглашење уједињења 1. децембра 1918. када је регент Александар Карађорђевић, у палату Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона, у том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.

Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје, Аустро-Угарска, Турска, Русија, Немачка, а настао је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Дан примирја у свим победничким земљама свечано се обележава још од 1919. што је и код нас био случај до Другог светског рата.

Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се Дан примирја посебно обележава и да обавезно буде нерадан дан.

Обележавање Дана примирја уз амблем с Наталијином рамондом

БЕОГРАД – Законом о државним и другим празницима у Републици Србији уврштен је и 11. новембар као Дан примирја у Првом светском рату, који, како је саопштено из кабинета председника Републике, треба обележавати на видљив и упечатљив начин, а једна од могућности је ношење амблема са цветом Наталијина рамонда.

„Република Србија могла би да започне обичај ношења цвета у недељи која претходи Дану примирја. У тим данима, а на основу препоруке Владе, државни функционери и запослени у државној управи, ученици, студенти, спортисти, као и јавне и медијске личности, могли би да на реверима и другим прикладним местима, носе одговарајући симбол”, наводи се у саопштењу.

Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан.

Њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић.

Цвет Наталијина рамонда је познат и као цвет феникс који се, и када се потпуно осуши, ако се залије, може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата, каже се у саопштењу кабинета председника Србије.