Протест против председнице Аргентине

Буенос Ајрес – Аргентинци су се прексиноћ у великом броју одазвали позиву, упућеном преко друштвених мрежа, да марширају улицама Буенос Ајреса на антивладиним демонстрацијама, преноси Бета. „Да демократији, не реизбору” председнице Кристине Фернандес де Кирхнер на водећу функцију у земљи, узвикивали су демонстранти на највећем протесту у аргентинској престоници у последњој деценији.

Истовремено, протести због најаве реизбора, растуће инфлације и високе стопе криминала и корупције одржани су и у другим већим градовима у земљи, укључујући Росарио, Кордобу и Мендосу.

Највећи аргентински дневници „Насион” и „Кларин” објавили су да су се позиву на протесте широм земље одазвале „стотине хиљада” људи, преносе светске агенције. Аргентинци су истовремено протестовали и испред својих амбасада и конзулата широм света, укључујући Њујорк, Вашингтон, Париз, Рим, Мадрид, Торонто, Мајами и Лондон. Већина демонстраната, као и на првом таквом протесту 13. септембра, припада средњој класи.

Огорчени због растуће инфлације и високе стопе криминала и корупције, и из бојазни да ће председница Кристина Фернандес де Кирхнер покушати да остане на власти укидањем уставних ограничења, учесници протеста ударали су у шерпе и узвикивали пароле против ње.

Демонстрације познате као „касеролазос” имају дубоку симболику за Аргентинце, пошто их асоцирају на економску пропаст земље пре једне деценије. Протестне песме из тог времена и лупање у шерпе свргнули су тадашње лидере и оставили земљу практично без владе до доласка на функцију новог председника Нестора Кирхнера 2003, сада покојног мужа Кристине Фернандес.

Присталице владе тврде да је суштина проблема модел друштвеног укључивања који је председница наметнула, укључујући новчану помоћ сиромашнима и незапосленима и упућивање милијарди долара из национализованих пензијских фондова пројектима социјалне помоћи.

Аргентинска председница заложила се за дебату о својој политици уместо протеста. Она је, такође, упозорила оне који ће учествовати на протесту.

„Нико не сме да мисли да ћу ићи против сопствене политике, оне коју браним од када сам имала 15 година. То је политика у коју верујем и ово је земља у коју верујем”, казала је.

Аргентинске опозиционе партије су слабе и немају кредибилитет, пошто су изгубиле контролу над Конгресом и скоро сваком институцијом способном за контролу рада владе.

Велики део опозиције окупио се око друштвених мрежа којима руководе организаторка протеста Маријана Торес и адвокат Марсело Моран, који тврде да не припадају ниједној политичкој организацији. Осам сајтова и налога прати више од 200.000 њихових присталица.