Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уклоните нелегалне структуре на северу Косова

Уклоните нелегалне структуре на северу Косова

„Питање будућности постојећих структура на северу Косова мораће да буде покренуто уколико желимо да видимо одрживо побољшање односа између Косова и Србије. Нелегалне структуре мораће да буду уклоњене. Али на баронеси (Кетрин) Ештон је да води разговоре и предлаже теме разговора”, каже Мајкл Девенпорт, амбасадор Велике Британије у Београду, поводом изјаве премијера Ивице Дачића да Србија није спремна да разговара о укидању тзв. паралелних институција на северу Косова.

Амбасадор Девенпорт је, у интервјуу за „Политику”, оценио да су се „и Приштина и Београд конструктивно ангажовали у дијалогу у вези са решавањем косовског проблема”.

Шта очекујете од дијалога Београда и Приштине?  

Веома је добродошла чињеница да су премијер Дачић и косовски премијер Тачи поново покренули дијалог. До сада су имали два конструктивна састанка, којима је посредовала висока представница ЕУ Кетрин Ештон. На овим састанцима разговарало се о важним темама, укључујући транспарентност финансирања заједница косовских Срба и заштиту српских и верских објеката. Направљен је напредак ка примени договора о интегрисаном управљању границом. А заједничка радна група ће припремити студију изводљивости за аутопут између Ниша и Приштине, што ће бити велики корак напред.

 Ми очекујемо да дијалог што пре доведе до видљивог и одрживог напретка у односима између Србије и Косова. И више од тога, дијалог јесте средство да се постигне потпуна нормализација односа, што ће омогућити и Србији и Косову да наставе пут ка чланству у ЕУ.

Постоји ли расположење на Западу, како тврде неки овдашњи аналитичари, да се Србима на северу обезбеди висока аутономија, некакав Ахтисари плус?   

Тренутно приоритет јесте да обе стране наставе да даље граде однос на досадашњем позитивном и конструктивном поновном почетку дијалога. Важни кораци у примени претходних договора су направљени. Обе стране мудро иду корак по корак, градећи постепено поверење и сигурност. Свеобухватан предлог за решење статуса Косова („Ахтисаријев план”) омогућава да мањинске заједнице на Косову, укључујући српске заједнице, у великом степену воде сопствене послове. На крају ће нормализација односа Београда и Приштине захтевати прихваћен правни оквир и потпуну транспарентност.

Да ли се може догодити да земље „квинте” у току дијалога од Београда ипак затраже признање Косова?  

Наш заједнички циљ је да и Србија и Косово несметано наставе са радом на приступању Европској унији. Као што је министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг поновио током посете Београду у октобру, Велика Британија подржава проширење Европске уније, која би укључила све државе западног Балкана. То значи да Србија и Косово буду за истим столом Европске уније.

Колико је актуелна српска влада кооперативнија у погледу Косова од претходне?  

И ова влада, као и претходна, посвећена је да води Србију ка чланству у Европској унији. Давање статуса кандидата за чланство Србији у марту 2012. године одраз је напретка који је Србија направила у примени реформи, побољшању владавине права и подршци регионалном помирењу и сарадњи. То је нарочито био одраз напретка у дијалогу између Косова и Србије, пре свега због споразума о регионалном представљању Косова и о интегрисаном управљању границом. Веома је добродошла чињеница да нова влада не само што сарађује са Косовом и ЕУ на примени постојећих споразума, него је навела и да је посвећена постизању одрживог и видљивог побољшања односа са Косовом кроз тај дијалог.

Може ли се догодити да Србија добије условни датум за почетак преговора са ЕУ у децембру? Ако не, када би се могла надати том датуму?  

Европски савет, који представља свих 27 држава чланица Европске уније, поставио је критеријуме које Србија треба да испуни не би ли добила датум за отпочињање преговора. Што пре Србија испуни те критеријуме, пре ће датум бити одређен.

Поједини медији су објавили да је Мирослав Мишковић, власник „Делте”, у претходних неколико дана тражио заштиту од британских дипломата, тврдећи да је жртва „политичког прогона”. Да ли је ова информација тачна?  

Нема истине у тој тврдњи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.