Прво буџет, па онда договор са ММФ

Зузана Мургасова, шефица мисије Међународног монетарног фонда, и пре него што је стигла у Београд зна да ће из њега отићи без договора о аранжману са Србијом. То исто знају и наши државни званичници. Јер, предстојећи разговори биће техничке природе, док ће се о аранжману са Србијом разговарати тек у јануару или фебруару. Пре тога чланови обе делегације прво ће морати да усагласе бројке, а министар финансија и привреде Млађан Динкић мораће да убеди преговараче из Вашингтона да има озбиљну намеру да минус у каси преполови и тако спречи дужничку кризу.

– Са делегацијом ММФ-а разговараћемо о плану средњорочних структурних реформи, јер је важно да Србија смањи свој дуг – рекао је Динкић. – Након те мисије, која је припремна и биће релативно кратка – трајаће свега седам дана, очекујемо преговарачку мисију крајем јануара или почетком фебруара око евентуалног новог аранжмана.

Министар је пре неколико дана навео и да је са ММФ-ом договорено да консолидовани буџетски дефицит за 2013. може бити и нешто већи од планираних 3,6 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП).

То ће уједно бити и најбитнија тема око које ће се следеће недеље разговарати. „Политика” је већ објавила да процене ММФ-а показују да је дефицит у буџету већи од четири, а не 3,6 одсто како је израчунало Министарство финансија. Министар финансија касније је објашњавао да већи минус у консолидованом буџету може бити резултат увећаних издатака за компензацију дугова наслеђених из прошлости, а не због преправке буџета за следећу годину, јер је он добро направљен.

Рачуница министра финансија Млађана Динкића и званичника ММФ-а, према нашим сазнањима, разликује се од 15 милијарди до 30 милијарди, у зависности од тога с којим се ризицима догодине рачуна.

То ће бити једна од неуралгичних тачака наступајућих преговора. Такође, званичницима ММФ-а чини се да су приходи за следећу годину прецењени. Осим ако креатори фискалне политике не рачунају да ће инфлација догодине бити већа од планираних 5,5 одсто што може да повећа прилив у буџет.

Несугласице постоје и када је о расходној страни буџета реч. Тако, на пример, ММФ сматра да су неке уштеде прецењене и да недостају конкретне мере којима би се доказало да ће планирано заиста бити и остварено. Ту се првенствено мисли на уштеде у куповини робе и услуга, за које се сматра да су преамбициозно планиране. Нејасноће постоје и када је о сопственим приходима реч. По том основу планирано је 20 милијарди динара уштеде.

Тема ће бити и структурне реформе, међу којима је и завршетак процеса реструктурирања који је министар финансија већ најавио. Такође, званичници ММФ-а желеће да чују и на који начин ће Србија до 2015. године минус у каси смањити на један одсто, што би требало да путању јавног дуга преломи надоле. Јер, мере са приходне стране су углавном истрошене, па ће министар финансија по свему судећи решење морати на средњи рок да тражи на расходној страни буџета.

Економиста Љубомир Маџар истакао је за Танјуг да ММФ има два општа услова, а то су смањење дефицита у буџету и ограничење даљег раста јавног дуга.

– Осим тога, они ће вероватно ићи и нешто детаљније. Претпостављам да ће бити говора о платама у јавном сектору, које су знатно веће од примања у приватном сектору – истакао је он.

Према његовим речима, вероватно ће бити речи и о субвенцијама, јер наша држава даје велики број различитих субвенција, од којих су многе економски неоправдане и нема никаквих изгледа да из њих проистекну неки корисни привредни ефекти.

------------------------------------------------

Преговори пропали због гаранција

Приликом претходног аранжмана са ММФ из предострожности договор је био да износ државних гаранција не сме да пређе 30 милијарди динара. Међутим, бивши министар финансија Мирко Цветковић у буџет за 2012. годину унео је 45 милијарди динара гаранција. Званичнике Фонда је уверавао да цео износ неће бити искоришћен и да ће држава на тај начин испоштовати договор. Мисија из Вашингтона инсистирала је, ипак, да то уђе у ребаланс како би добили чврсте гаранције да ће договорено бити и испуњено. Цветковић то није могао да обећа и преговори су пропали. Испоставило се да су званичници ММФ-а с правом били сумњичави. Јер, не само да је повучен целокупан износ предвиђен буџетом, него су државне гаранције ове године достигле чак 150 милијарди динара, што је чак пет пута више од договореног износа.

Због овог лошег искуства Мисија предвођена Зузаном Мургасовом вероватно ће с посебном пажњом прочешљати и ову ставку у буџету.