Тајкуни ору задружне њиве

Врбас – У Војводини је током протеклих десетак година под велом приватизације спроведена „невиђена пљачка имовине већине некадашњих добростојећих друштвених пољопривредних добара“. Ова суморна констатација често се понавља последњих месеци на протестним скуповима које организује Савез мањинских акционара Војводине, са седиштем у Змајеву код Врбаса. Али, за сада, готово да и нема наговештаја да ће се у догледно време имовина вратити онима којима је отета.

Међутим, мали акционари, отпуштени радници приватизованих аграрних предузећа и задруга, упорни су у настојањима да истерају ствари на чистац. Прикупљена је обимна документација са доказима како је отимана и систематски уништавана имовина двадесетак земљорадничких задруга и мањих пољопривредних предузећа. Све је прослеђено Тужилаштву за организовани криминал, полицији и Одбору за представке Скупштине Србије. Уследиће и нове пријаве на поменуте адресе, каже Веселин Мухадиновић, председник Савеза мањинских акционара Војводине, који окупља око 25.000 чланова из 35 предузећа, међу којима су и некадашњи аграрни гиганти из Змајева, Ловћенца, Фекетића, Раткова, Суботице, Бачког Брестовца, Српског Милетића...

– Удружили смо се након ко зна колико безуспешних појединачних покушаја да скренемо пажњу држави да су наша предузећа покрадена и да тајкуни ору и жању нашу муку. Не само што смо остали без радних места, већ нисмо остварили ни једно своје акционарско право. Зато и настојимо да извршимо притисак на државу да се преиспитају приватизације и да тужилаштво и истражни органи раде свој посао. Поред осталог, захтевамо промену законских одредби о приватизацији и стечају – каже за наш лист Мухадиновић.

Према речима Ненада Илића, лидера незадовољних малих акционара ПП „Ратково“ у истоименом месту код Оџака, „малверзације у многим приватизованим пољопривредним добрима, већ су досегле облик најцрњег криминала“. Јер, додаје, како другачије објаснити да су иностране фирме до сада купиле више од педесет хиљада хектара плодне војвођанске оранице, мада је тако нешто по нашим законима недопустиво.

– Око 2.200 хектара најквалитетнијег земљишта Пољопривредног предузећа у Раткову пре три године је купила „Жито група“ из Осијека и, све што се убере са те површине одлази у Хрватску. Исто толико задружне земље у Српском Милетићу сада је у власништву ирске компаније „Балкан проперти“. У оба случаја странци су, под крајње нејасним и сумњивим аранжманима преузели имања од њиховог претходног власника, локалног бизнисмена Борисава Илића из Оџака, који их је 2003. године купио за мале паре – наводи Илић и упозорава да се и после поништене приватизације и увођења стечаја у неколико војвођанских предузећа чији је власник био Миле Јерковић, „сада припрема терен за њихову нову продају, а под каквим условима и којим  купцима, тек ће се видети“.

– У Војводини се, кроз процес приватизације, најмање 300.000 хектара најплоднијег земљишта нашло у рукама тајкуна, новокомпонованих бизнисмена, који се никада нису бавили пољопривредом, већ само шићарили у области аграра. Њих уопште не интересује државна стратегија производње хране, а још мање судбина радника на тим имањима, који раде за мизерне плате, без икаквих права и под сталном пресијом да ће бити отпуштени. Профит по сваку цену, основно је гесло већине садашњих власника некадашњих добростојећих пољопривредних добара у Војводини – истиче Илић, наводећи да је, према незваничним проценама, од 2008. године, у овом делу Србије у сектору аграра без посла остало најмање 53.000 радника

Како оцењује Веселин Мухадиновић, докази Удружења мањинских акционара Војводине толико су јаки „и необориви“ да се поставља питање шта су до сада радили надлежни државни органи, „у чијем интересу, по чијим налозима...“

Саговорници „Политике“ наглашавају да је Пољопривредно предузеће „Сава Ковачевић“ у Врбасу један од ретких примера успешне приватизације аграрних фирми у Србији, поткрепљујући ту тврдњу чињеницама да овде није било отпуштања радника, већ да су примани и нови, да је социјални програм „баш као у доба самоуправљања“, да су замашна средства уложена у развој, да сви параметри пословања надмашују европске стандарде...

Петко Копривица