Tajkuni oru zadružne njive

Vrbas – U Vojvodini je tokom proteklih desetak godina pod velom privatizacije sprovedena „neviđena pljačka imovine većine nekadašnjih dobrostojećih društvenih poljoprivrednih dobara“. Ova sumorna konstatacija često se ponavlja poslednjih meseci na protestnim skupovima koje organizuje Savez manjinskih akcionara Vojvodine, sa sedištem u Zmajevu kod Vrbasa. Ali, za sada, gotovo da i nema nagoveštaja da će se u dogledno vreme imovina vratiti onima kojima je oteta.

Međutim, mali akcionari, otpušteni radnici privatizovanih agrarnih preduzeća i zadruga, uporni su u nastojanjima da isteraju stvari na čistac. Prikupljena je obimna dokumentacija sa dokazima kako je otimana i sistematski uništavana imovina dvadesetak zemljoradničkih zadruga i manjih poljoprivrednih preduzeća. Sve je prosleđeno Tužilaštvu za organizovani kriminal, policiji i Odboru za predstavke Skupštine Srbije. Uslediće i nove prijave na pomenute adrese, kaže Veselin Muhadinović, predsednik Saveza manjinskih akcionara Vojvodine, koji okuplja oko 25.000 članova iz 35 preduzeća, među kojima su i nekadašnji agrarni giganti iz Zmajeva, Lovćenca, Feketića, Ratkova, Subotice, Bačkog Brestovca, Srpskog Miletića...

– Udružili smo se nakon ko zna koliko bezuspešnih pojedinačnih pokušaja da skrenemo pažnju državi da su naša preduzeća pokradena i da tajkuni oru i žanju našu muku. Ne samo što smo ostali bez radnih mesta, već nismo ostvarili ni jedno svoje akcionarsko pravo. Zato i nastojimo da izvršimo pritisak na državu da se preispitaju privatizacije i da tužilaštvo i istražni organi rade svoj posao. Pored ostalog, zahtevamo promenu zakonskih odredbi o privatizaciji i stečaju – kaže za naš list Muhadinović.

Prema rečima Nenada Ilića, lidera nezadovoljnih malih akcionara PP „Ratkovo“ u istoimenom mestu kod Odžaka, „malverzacije u mnogim privatizovanim poljoprivrednim dobrima, već su dosegle oblik najcrnjeg kriminala“. Jer, dodaje, kako drugačije objasniti da su inostrane firme do sada kupile više od pedeset hiljada hektara plodne vojvođanske oranice, mada je tako nešto po našim zakonima nedopustivo.

– Oko 2.200 hektara najkvalitetnijeg zemljišta Poljoprivrednog preduzeća u Ratkovu pre tri godine je kupila „Žito grupa“ iz Osijeka i, sve što se ubere sa te površine odlazi u Hrvatsku. Isto toliko zadružne zemlje u Srpskom Miletiću sada je u vlasništvu irske kompanije „Balkan properti“. U oba slučaja stranci su, pod krajnje nejasnim i sumnjivim aranžmanima preuzeli imanja od njihovog prethodnog vlasnika, lokalnog biznismena Borisava Ilića iz Odžaka, koji ih je 2003. godine kupio za male pare – navodi Ilić i upozorava da se i posle poništene privatizacije i uvođenja stečaja u nekoliko vojvođanskih preduzeća čiji je vlasnik bio Mile Jerković, „sada priprema teren za njihovu novu prodaju, a pod kakvim uslovima i kojim  kupcima, tek će se videti“.

– U Vojvodini se, kroz proces privatizacije, najmanje 300.000 hektara najplodnijeg zemljišta našlo u rukama tajkuna, novokomponovanih biznismena, koji se nikada nisu bavili poljoprivredom, već samo šićarili u oblasti agrara. Njih uopšte ne interesuje državna strategija proizvodnje hrane, a još manje sudbina radnika na tim imanjima, koji rade za mizerne plate, bez ikakvih prava i pod stalnom presijom da će biti otpušteni. Profit po svaku cenu, osnovno je geslo većine sadašnjih vlasnika nekadašnjih dobrostojećih poljoprivrednih dobara u Vojvodini – ističe Ilić, navodeći da je, prema nezvaničnim procenama, od 2008. godine, u ovom delu Srbije u sektoru agrara bez posla ostalo najmanje 53.000 radnika

Kako ocenjuje Veselin Muhadinović, dokazi Udruženja manjinskih akcionara Vojvodine toliko su jaki „i neoborivi“ da se postavlja pitanje šta su do sada radili nadležni državni organi, „u čijem interesu, po čijim nalozima...“

Sagovornici „Politike“ naglašavaju da je Poljoprivredno preduzeće „Sava Kovačević“ u Vrbasu jedan od retkih primera uspešne privatizacije agrarnih firmi u Srbiji, potkrepljujući tu tvrdnju činjenicama da ovde nije bilo otpuštanja radnika, već da su primani i novi, da je socijalni program „baš kao u doba samoupravljanja“, da su zamašna sredstva uložena u razvoj, da svi parametri poslovanja nadmašuju evropske standarde...

Petko Koprivica