Држава обећава пролеће без дугова

Од пролећа 2013. држава неће бити узрочник неликвидности, обећао је недавно привредницима министар финансија и привреде Млађан Динкић.

То би требало да значи да садашња влада неће, као претходна, повећавати плате службеницима, а да није платила рачуне за струју, воду, грејање и изношење смећа.

Скорашњим усвајањем Закона о роковима измирења обавеза у комерцијалним трансакцијама, држава ће се обавезати да ће од 31. марта наредне године све своје рачуне плаћати у року до 45, док ће предузећа и предузетници своје обавезе за преузету робу и пружене им услуге морати да измире до 60 дана.

– Циљ је да држава буде генератор ликвидности, а ја преузимам обавезу да дисциплинујем државне органе да плаћају рачуне у року до 45 дана – обећао је Динкић прошлог понедељка присутним директорима на скупу у Привредној комори Србије.

Aли, шта ће бити са садашњим дугом државе, градова и општина и јавних предузећа приватном сектору, који се незванично процењује на око 1,2 милијарде евра?

Привредници су приметили да на расходној страни предлога буџета за 2013. није предвиђена ставка ,,враћање дугова”, иако су надлежнима у Дачићевом тиму предочили да очекују од владе да саопшти план враћања старих државних дугова, јер и привреди гори под ногама. Укупан дуг предузећа и предузетника процењује се на око 20 милијарди евра. Рачуни трећине од укупно 103.000 предузећа су блокирани. Само 15 одсто од укупног броја предузећа није под претњом блокаде.

Држава нема план враћања дуга, али је министар Динкић поручио да влада није заборавила своја дуговања, пре свега произвођачима лекова, као и путарима и другим фирмама. Његово министарство је већ дало допринос борби против неликвидности омогућавањем малим и средњим предузећима да плаћају ПДВ после наплате испоручене робе или услуге, али и субвенционисањем кама кредита за ликвидност.

– Држава је свесна да није довољно регулисати само измиривање будућих обавеза, већ и садашње дугове – изјавио је Динкић. – Разговараћемо са свим секторима привреде.

Колико укупно држава дугује привреди није званично речено, али је министар финансија саопштио да је највећи дуг здравства. Тежак је 26 милијарди динара. Од укупног дуга фармацеутској индустрији, 13 милијарди дугују болнице, а 13 милијарди Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). Остала дуговања државе су мања, међу којима је дуг путарима и дугови локалних самоуправа за капиталне инвестиције.

Динкић је рекао да се тачан износ дугова локалних самоуправа привреди управо утврђује, али није саопштио колика су дуговања јавних предузећа. Ипак, привреднике је охрабрила његова изјава да је циљ коме тежи Министарство финансија да до почетка наредне године буду регулисани дугови републике и добрим делом дугови „локала”.

Све с намером да се од 31. марта, ступањем на снагу поменутог закона, који треба да успостави редовност у плаћању, прописани рокови заиста поштују.

Прошлог уторка је постало јасно да ,,регулисање државног дуга до краја године” не значи да ће до тог рока држава исплатити привреди све своје заостале обавезе. Свесни чињенице да у буџету нема толиких пара, представници домаћих и страних произвођача лекова и веледрогерија пристали су на састанку са министром финансија и министарком здравља да РФЗО постепено скраћује рокове плаћања.

Дуговање болница од 13 милијарди динара преузеће држава као јавни дуг. Он ће бити исплаћиван у номиналном износу без камате у наредне три године, у једнаким тромесечним ратама. РФЗО ће постепено скраћивати рокове плаћања са садашњих 200 дана на 150 дана у 2013. години, затим на 120 дана у 2014, да би у 2015. године тај рок био 90 дана.

Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник текстилне фирме ,,Модус”, подсећа да су трогодишња криза, која још не јењава и ланац неплаћања, у коме је и држава, десетковали сектор малог бизниса. Зато су у овом удружењу поздравили Нацрт закона којим се утврђују рокови плаћања и предлог ресорног министарства и владе да се посебним законом изврши условни отпис затезних камата и одобри мировање пореског дуга.

Динкић им је рекао да ће се предузетницима и малим и средњим предузећима омогућити мировање пореског дуга на две године, а великим предузећима на годину дана, под условом да почну редовно да измирују текуће обавезе. Али, ако за један месец не буду платили, све им се враћа и ништа се не отписује, а ако плате главни дуг – затезна камата ће им бити отписана.

Све је лепо замишљено и на папиру записано, каже Милан Кнежевић. Само што надлежни судови треба да записано спроведу у живот. Јер, према речима Рајка Латиновића, директора предузећа ,,Имес-ПКБ”, у Србији се наплати само два одсто судских пресуда.

– Зато нас и не брину они који закасне да плате, мука је што се не стаје на пут онима који уопште не намеравају да плате – каже Латиновић.

Упућени тврде да се само једним законом не може постићи редовност плаћања. Због тога што српском економијом хара деструкција, јер власници предузећа и они који њима управљају присвајају део капитала на који немају право. Тако се предузећа свесно гурају у стечај, њихови повериоци остају без имовине, а несавесни дужници, који присвајају туђе, остају некажњени.