Привреда се враћа из коме

Крушевац – Промене слике социјалног стања Крушевца све су учесталије у последње време. Нарочито, због повећања броја незапослених после реструктурисања у колективима који се припремају за приватизацију, или спровођења социјалних програма у онима који су већ приватизовани и у којима нови власници желе даљу рационализацију.
Овдашњи Центар за социјални рад, у извештају за 2006, упозорава на озбиљно социјално раслојавање, као последице дугогодишње кризе и транзиционих промена.

Статистички подаци указују да је, од укупно 131.368 становника, данас у радном односу око 32.000, од чега у привреди око 19.000. Број незапослених је, од 17.700 у прошлој, порастао на 18.374 у овој години и да је број пензионера за четири одсто већи него лане и износи 21.000.

Аналитичари социјалног стања, међутим, упозоравају да се статистички подаци брзо мењају и не пружају потпуну слику о фактичком стању. Посебно указују да број пријављених код Националне службе запошљавања није и број стварно незапослених.

До наглог увећања броја незапослених дошло је последњих месеци због реализације социјалних програма у предузећу "Савремени дом", Хемијској индустрији "Жупа" и корпорацији "Трајал". Радници чекају на исплате, па ће се, већина, кад потроши отпремнину, пријавити Националној служби запошљавања. Хиљаду радника "Трајала" добија по 260 евра, а 500 запослених у "Жупи" по 100 евра за сваку годину радног стажа. Само они ће увећати број незапослених бар за хиљаду.

У 2006. години била су 5.642 корисника социјалне помоћи, што је смањење у односу на 2005, када их је било знатно више – 6.235 суграђана. Привредници, пак, тврде да ослобађање вишка запослених значи и фактичко ослобађање предузећа социјалне функције и да то води привредној стабилизацији.

У прилог томе наводе пример "Хенкел Мериме", где су просечне бруто-зараде највеће у општини Крушевац – више од 48.000 динара. "Хенкел" је 2003. године, за одлазак 400 радника, издвојио шест милиона евра, али је мало ко од "прекобројних" уложио новац у неки посао.

Са друге стране, у прва два месеца ове године у Крушевцу је запослено 1.316 особа, односно за 11,4 одсто више него у истом периоду прошле. Побољшању социјалне слике доприноси и подстицање инвестиционог улагања општинске власти, мере Националне службе запошљавања, програми самозапошљавања и једнократне помоћи за отварање послова.

Миленко Михајловић, председник Већа самосталног синдиката у Крушевцу, није задовољан стањем после приватизације, осим у неколико већих компанија. Посебно су спорни, како каже за наш лист, неким стечајним поступцима који трају и по пет година. Чак 1.328 бивших радника су добили само 15 одсто од признатог потраживања. Остали су, тврде, без радних места, зарада, здравственог осигурања и сада стрепе када ће и како у пензију.

Њихове захтеве подржава и председник општине Драган Аздејковић, који за "Политику" тврди:– Трговински суд у Краљеву и Агенција за приватизацију су далеко од животних проблема радника. "Јастребац" је парадигма предугог стечаја. Радници врше притисак на локалну власт, а о свему одлучују агенција и суд.

Аздејковић тврди да расте број успешних малих и средњих предузећа, да Крушевац добија четири модерна трговинска центра, у "Мерими", "Рубину", Фабрици уља и "Трајалу" успешно се спроводе инвестициони програми. Фабрика уља ускоро отвара нове производне погоне, а производња расте у великим предузећима.– Припремили смо и нови програм за запошљавање од 600 до 800 радника, у оквиру развоја предузетништва. Близу смо да од Крушевца направимо добро место за инвестиције – уверен је Драган Аздејковић, који напомиње да је пре неколико година Крушевац по висини зарада био између 70. и 80. места у Србији, а сада је, са 33.612 динара просечне бруто-плате, између педесетог и шездесетог.

Са друге стране, локални Црвени крст већ годинама помаже народну кухињу за најугроженије. Како нам је рекао његов секретар Миломир Петровић, тренутно се припрема 600 оброка дневно, који се деле на четири пункта. Корисници су, у 80 одсто случајева, грађани ромске националности, али, открива Петровић, и у свим околним селима, којих има стотинак, постоји бар по једно домаћинство које није у стању да за своје чланове обезбеди редовну исхрану.

Грађани Крушевца и околине, иако суочени са тешким егзистенцијалним искушењима, ипак верују да стижу бољи дани. О томе, иако за сада само у назнакама, сведоче и први знаци опоравка привреде, након почетног "транзиционог шока".