Свакидашња јадиковка

Када наши тенисери почну да нижу успехе, неизоставно се поведе прича о тениским објектима код нас, заправо, о томе како и ови које имамо не задовољавају високе светске стандарде. Наша мушка тениска репрезентација је недавно дочекала Грузију у скученој дворани у Ковилову, надомак Београда. Претпрошле године, против Зимбабвеа, играно је на шљаци која је убрзано постављена на Новосадском сајму јер у престоници или није било слободних дворана или су оне које нису биле заузете биле прескупе.

Организација мечева с тим другоразредним селекцијама (обе побеђене с по 5:0) некако је истерана до краја. На јесен, међутим, у Београд долази јака Аустралија, супарник у најважнијем сусрету наше репрезентације у последњих петнаестак година, за пласман у Светску групу Дејвисовог купа, међу осам најбољих екипа у свету. Најлогичније је да буде дочекана у "Београдској арени" и да ће значај утакмице да привуче и 20.000 гледалаца. Али, и то кошта. Тениски савез није међу богатијима у нашем спорту и због тога су му руке везане. Закуп може да буде оборен уз добру вољу власника, а пуна цена може да буде плаћена само уз помоћ државе или спонзора. Не треба губити из вида да меч у Дејвисовом купу од петка до недеље подразумева и тренинге неколико дана уочи тога.

Од када је дефинисано где ће паре од такозваног Националног инвестиционог плана сунце као да је огрејало и наш тениски савез. Репрезентације би коначно требало да се скуће у тениском центру код Хале спортова на Новом Београду. У нашој држави је небројено пута давана лажна нада. Председник Тениског савеза Србије Слободан Живојиновић недавно је дао охрабрујућу изјаву о задатку који су руководству тениске организације поставили наши најбољи тенисери, али док код некадашњег кошаркашког храма не буде пободено коље...

Пре неколико година у савезу су повукли потез за похвалу. Нашим тенисерима је омогућено да између две сезоне, крајем године, тренирају у ТК "Ђукић", али када смо тадашњег генералног секретара питали да ли су термини плаћени, насмејао се и одговорио да ни сам не зна одакле ће.

У сусрет су несебично знали да изађу ТК "Гемакс", који има најбољу инфраструктуру, док су Партизанови терени у свако доба дана били уточиште за његове чланове када су на пропутовању кроз Београд. Председник Партизана Душан Грујић настоји да многочланој "црно-белој" породици комплекс испод фудбалског стадиона буде као друга кућа. Бурно је устао у одбрану игралишта на којима су стасавале данас наше највеће узданице, будући да је планом о новом Партизановом стадиону предвиђено уклањање тениских терена. Када се тих дана подигла прашина, побунила се и Ана Ивановић која је боравила у Београду.

С обзиром на то да су тенисери принуђени да се довијају како знају и умеју, а то најупечатљивије потврђују Живојиновићеве речи о тренинзима у 6, 7 часова ујутро, док не дођу рекреативци, зачуђујуће је како се наши тениски асови практично преко ноћи прилагоде на другачију подлогу на турнирима у свету. Примера ради, Рускиња Марија Шарапова игра слабије на земљаним теренима јер је стасала у академији Ника Болитијерија на Флориди на традиционално америчкој тврдој подлози. О томе да је Шпанац Рафаел Надал на шљаци као риба у води, а да је на другим подлогама већ непостојанији не вреди трошити речи.

Ми немамо ниједан травнати терен, ниједан с тврдом подлогом на којој се игра огромна већина међународних турнира. Занимљива је, стога, изјава Јанка Типсаревића на "Ролан Гаросу" када су страни новинари знатижељно запиткивали о нашим мукама: