Блер: Рат је био исправан

Аргентина је раскинула уговор са Великом Британијом о истраживању и експлоатацији нафтних налазишта у јужном Атлантику, у околини Фокланда (Малвина), уз оптужбу на рачун Лондона да је споразум злоупотребио за нелигитимно полагање права на ова острва и за "искоришћавање богатстава која припадају Аргентинцима".
Неколико дана уочи 25-годишњице почетка Фокландског рата 2. априла 1982. године, једног од необичнијих оружаних сукоба у модерној историји, јасно је да је Буенос Ајрес овим гестом хтео да подсети ширу јавност да се не одриче овог стеновитог поседа у леденим водама, упркос "узурпацији дугој 174 године", рачунајући време од 1833. када су британски војници на силу протерали становнике и аргентинске власти, како се тумачи у Буенос Ајресу, односно када су Британци контролу над архипелагом преузели од Шпанаца, што каже Лондон.

Према речима аргентинског шефа дипломатије Хорхеа Тајане, "Аргентина се не противи сарадњи са Уједињеним Краљевством, али само ако ће то допринети обнављању дијалога о суверенитету", пренеле су агенције.

Та врста разговора за другу страну је пак потпуно искључена. У прошлонедељном интервјуу историчару Симону Шами, за интернет-сајт британске владе, премијер Тони Блер безрезервно је у подржао одлуку ондашње премијерке Маргарет Тачер да моћну армаду од сто бродова пошаље у одбрану слабо настањеног поседа, који су Аргентинци преко ноћи запосели, удаљеног више од десет хиљада километара.

Британски одговор на аргентинску инвазију био је опасно хазардерски и храбар, али једино исправан, рекао је Блер, наглашавајући да у питању није била само одбрана британског суверенитета него и принципа. "Не може се на такав начин (као што су то учинили Аргентинци, прим. Д. Д.) земља припојити, нити људима наметнути друга власт."

Фокландски рат, завршен поразом Аргентине, трајао је 74 дана, од 2. априла до 14. јуна 1982, када је у Порт Стенлију, главном граду Фокланда, подигнута британска застава. Укупна страдања износила су око 900 погинулих, од тога на аргентинској страни 655, а на британској 255 војника изгубило је живот.

"То је више од наших заједничких губитака у Ираку и Авганистану", напоменуо је Блер у жељи да подсети на величину жртве, али и одважност премијерке која је одлучила да узврати ударац, не обазирући се на супротан став званичника министарства одбране.

Због тог рата је тадашњи шеф Форин офиса лорд Карингтон поднео оставку, сматрајући се одговорним за спољну политику која је допустила да дође до аргентинске инвазије и онда и директни сукоб постане неизбежан.

Ових дана је лорд Карингтон, одмакнут четврт века од догађаја, окривио обавештајну службу за ситуацију а њене пропусте упоредио са сличним превидима који су довели и до ирачког рата. На основу обавештајних информација веровало се да шеф аргентинске хунте, генерал Галтијери неће предузимати никакву војну акцију док се не исцрпу друга средства, и та процена била је погрешна.

"Политика никад не сме да се ослања искључиво на обавештајне податке. Тони Блер је исту грешку направио у Ираку", рекао је Карингтон. Додао је да не жали због оставке, али да и даље жали што је дошло до инвазије.

Тада испољена гвоздена одлучност допринела је популарности Маргарети Тачер која је на следећим изборима, а затим на још једним, глатко победила и остала премијер све до 1991. године. Али бесконачни низ крстова на војничком гробљу усред острвске пустоши највише говори о смислености ове ратне епопеје чија ће годишњица бити у Британији обележена низом манифестација. "Да ли ћемо се кроз 25 година тако сећати и ирачког рата", био је заједљив коментар једног учесника Би-Би-Сијеве анкете поводом јубилеја.