Аферу открила љубомора

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Секс-скандалу који је окончао блиставу каријеру генерала Дејвида Петрауса и изнудио његов одлазак са места директора ЦИА, осим таблоидних, поприма и све деликатније политичке аспекте, са изношењем нових детаља о томе како је настао и шта је омогућило да његова подужа „забрањена веза” буде откривена.

Овоме последњем кумовала је – љубомора. Према ономе што је новинарима водећих листова сервирано из анонимних извора, Еф-Би-Ај је на аферу набасао започевши истрагу о претећим порукама које је Пола Бродвел, ауторка бестселер биографије прослављеног генерала упутила другој жени, коју је, због њене блискости са Петраусом сматрала ривалком.

Та жена је идентификована као Џил Кели (37), из Тампе, Флорида, која је тамо службена веза између Стејт департмента и Здружене команде за специјалне операције, удата, мајка троје деце и, како се наводи, породична пријатељица Петраусових.

Келијева се прво пожалила пријатељу из Еф-Би-Аја. Мало потом је отворена и званична истрага да би већ после првог завиривања у и-мејл налог Бродвелове, биле откривене интимне па и сексуално имплицитне поруке у први мах непознатог пошиљаоца. Наравно, брзо је, на велико изненађење, утврђено да се иза псеудонима крије директор ЦИА – и да је његова веза са биографкињом нешто много више од професионалне сарадње и пријатељстава успостављеног током заједничког рада на биографији.

Посумњало се и да Бродвелова има неовлашћени приступ електронској пошти генерала – у њеној пошти била су и нека поверљива документа – али је на саслушању 21. октобра она порекла да је то добила од Петрауса. После тога „информативни разговор” вођен је и са њим, са истим налазом: да није била угрожена национална безбедност.

Ту у ствари почиње политички деликатан део приче. Еф-Би-Ај је наиме, узимајући у обзир углед генерала Петрауса и његов изузетно важан положај шефа ЦИА, желео да све чињенице утврди са максималном поузданошћу. После окончања истражних радњи, закључак је био да је ванбрачна веза била његова лична ствар, да није било елемената кршења закона, и да због тога није постојала обавеза да се о томе обавести надлежни конгресни комитет.

По процедури, са налазима је упознат Ерик Холдер, државни тужилац (у америчком систему и министар правде). Џејмс Клопер, шеф свих обавештајних служби, о томе је обавештен 6. новембра, на изборни дан. Он је одмах позвао Петрауса коме је претпостављени. Нема потврда да је он изричито захтевао да директор ЦИА поднесе оставку, али консензус је да га је „гурнуо у том смеру”, наводно не само „као пријатељ и колега”, него и као „обожавалац”.

У обавештајном еснафу, ванбрачна веза неког функционера увек садржи могућност „медене замке”, завођења ради уцењивања. Таква сумња додуше у овом случају није могла да буде велика, јер је љубавница такође била из војног естаблишмента: после дипломирања на Вест поинту у активној служби је била 15 година, демобилишући се у чину мајора да би на Харварду спремила докторат – али неке црвене лампице су ипак упаљене.

Према ономе што се износи, опет уз у оваквим случајевима позивање на неименоване изворе, Петраус је још пре неколико недеља сазнао да је његова веза са Бродвеловом предмет истраге и морао је бити свестан да је прекршио професионални и етички кодекс и армије и обавештајних служби. Прецизира се да је њихова интимна веза почела после демобилисања, два месеца пошто је преузео вођење ЦИА, а да је прекинута пре четири месеца.

Оно што афери даје политичке димензије јесте чињеница да је пукла непосредно уочи конгресног „слушања”, почетка званичне истраге у Комитету за обавештајне послове о инциденту у Бенгазију, у коме су убијена четворица америчких дипломата, укључујући и амбасадора Кристофера Стивенса.

Петраус је требало да у томе буде један од главних известилаца и да објасни улогу ЦИА у овом догађају, који се сматра великим обавештајним неуспехом: напад прво није предвиђен, а потом су изнете две верзије о његовом карактеру: најпре да је реч о протесту који се спонтано изродио у напад на конзулат, да би све потом било преквалификовано у планирани терористички чин.

Уместо Петрауса, данас ће на Капитол хилу сведочити новопостављени вршилац дужности директора ЦИА, дојучерашњи заменик Мајкл Морел. Из редова републиканаца расте међутим притисак да се, упркос разрешењу, пред конгресменима у некој фази процеса, појави и Петраус.

Наравно, као и увек у оваквим ситуацијама лансирају се и „теорије завере”, које у чињеници да је афера обелодањена после избора, иако је била позната и у завршници предизборне кампање, не виде само случајност. Ту је, затим, и елемент да чланови Обавештајног комитета нису брифовани чим је Еф-Би-Ај почео да се бави директором ЦИА, без обзира на то што се одмах није могло знати до чега ће истрага довести.

Док ће расправе да ли је ова веза могла и у којој мери да угрози националну безбедност свакако потрајати, несумњиво је да је одвлачила пажњу и утицала на радну концентрацију директора ЦИА. Као доказ за то наводи се Петраусова фотографија са глумицом Анџелином Џоли, снимљена у његовом кабинету на седмом спрату седишта ЦИА, где приступ има само службени фотограф, а која је, мимо процедуре која захтева одобрење надлежне канцеларије, осванула на „Фејсбук” страници Поле Бродвел.

Враћајући филм уназад, „Вашингтон пост” у анализи износи да је окружење генерала Петрауса било изненађено његовим избором званичног биографа, чињеницом да је тај деликатни посао поверио личности без пређашњег новинарског или публицистичког искуства (у финалном обликовању књиге учествовао је и уредник „Вашингтон поста” Вернон Лоб). У сваком случају, генералово безрезервно поверење у писца почетника било је чудно и могло је да се протумачи једино чињеницом да је она била недвосмислено атрактивна и паметна млада жена.

И веома посесивна: њена љубомора на стварну или само умишљену ривалку била је фатална, мада се овакве ствари по правилу откривају раније или касније.

Као и Петраус и Пола Бродвел је ван домашаја медија од момента када је из Беле куће у петак саопштено да је председник Обама прихватио оставку директора ЦИА, уз навођење разлога за то. Она је у том моменту наводно са супругом, двоје деце и најближим пријатељима у једном ресторану – прослављала 40. рођендан.

Петраусов 60. рођендан је у петак, а главно изненађење је већ сервирано.