Словачко филмско небо

Братислава – У фестивалској дворани нека узвишена тишина, на крају филма сузе, а после одјавне шпице громки аплауз. Овако је, као и пре неки дан у Солуну, и у Братислави дочекан и испраћен српски кандидат за Оскара – филм „Кад сване дан”, Горана Паскаљевића.

После синоћне пројекције, дуги разговор редитеља и гледалаца. Многа питања, много честитки и неколико изјава, међу којима је најдирљивија била изјава захвалности Павела Траубнера, председника Јеврејске заједнице у Словачкој, као и изјава искреног честитања словачког редитеља Душана Франчика, који је био Паскаљевићев колега са класе на прашкој ФАМУ.

Пре пројекције филма „Кад сване дан”, који се на 14. Братислава филм фестивалу приказује заједно са „Буретом барута” и „Сан зимске ноћи”, у оквиру програмског омажа нашем редитељу, председница фестивала Марија Рехакова уручила је Горану Паскаљевићу награду за изузетан допринос светској филмској уметности, подсетивши да Паскаљевић улази у друштво досадашњих лауреата Иштвана Саба и Ванесе Редгрејв, изразивши му велику захвалност што се прихватио и посла председника жирија међународног такмичарског програма и што ће одржати мајсторску радионицу студентима Словачке филмске академије.

Паскаљевић ће заједно са својим колегама одлучивати о најбољим међу 15 углавном дебитантских филмова (први или други филм аутора), међу којима су се до сада већ издвојили немачки филм „Ох бој”, Јана Олеа Гершетера, као и у Солуну већ награђен израелски филм „Епилог”, Амира Манора, али и колумбијско-мексички „Ла сирга”, Вилијама Веге, турски „Садашње време”, Белмин Сујлемез, и кинески „Лотос” Лију Шуа. Судећи према реакцијама публике, на симпатије наишао је и српски филм „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем”, Бојана Вулетића, који се такође такмичи за награде. Вулетић се заједно са својим глумцем, великом француском и европском филмском звездом Жан Марк Баром, дуго задржао у разговору са гледаоцима.

Сцене из филмова „Сви путеви до места званог Аш” и „У сенци”

За квалитетну и интригантну селекцију главног такмичарског програма и „Панораме”, заслужан је уметнички директор и селектор Ненад Дукић, познати београдски филмски критичар. Он је већ другу годину на месту уметничког директора Братислава филм фестивала и дужност му је да координира све програмске целине и буде веза међу свим селекторима пратећих програма: Холанђанином Ервином Хоутенбриком (документарни), Словаком Павелом Смејкалом (кратки филмови) и Чехом Радованом Холубом (два пратећа програма)

– Oвo je лoгичaн нaстaвaк мoje aктивнoсти у прoгрaмирaњу филмских фeстивaла, aли мoрaм признaти дa ангажман у Братислави доживљавам и као свojeврснo признaњe, jeр рeдaк je случaj дa jeдaн мeђунaрoдни фeстивaл зa умeтничкoг дирeктoрa aнгaжуje нeкoгa из другe зeмљe, a пoсeбнo дa пoзoвe нeкoгa из Србиje, каже за „Политику” Ненад Дукић, који присуство српских филмова на фестивалу објашњава њиховим квалитетом и „објективним трeтирaњeм нaших филмoвa и филмaџиja у кoнтeксту oпштe интeрнaциoнaлнe пoнудe”.

Уз Вулетићев „Водич” и Паскаљевућеве филмове, Дукић је у програм „На ивици” уврстио и филм „Смрт човека на Балкану”, Мирослава Момчиловића, који је за сусрет са словачком публиком, као свог представника, „делегирао” глумца Александра Ђурицу (улога истражитеља–форензичара).

Од ове године уведен је и такмичарски програм националних, словачких филмова „Мејд ин Словачка”. Од до сада виђеног, издвојили су се филмови „У сенци”, Давида Ондричека, и „ Сви путеви до места Аш”, Ивете Грофове. Ондричеков нови филм, заправо је званични чешки кандидат за Оскара (чешко-словачка копродукција) и нуди узбудљиву криминалистичку причу смештену у миље драматичних догађаја из педесетих година 20. века у Чехословачкој, у којој је истрага пљачке у јувелирници заправо одвлачење пажње грађана од важнијих догађаја, које комунистичка диктатура у тајности припрема за њих.

Филм „Сви путеви до места Аш” је играно дебитантско дело познате словачке документаристкиње Ивете Грофове, у којем ауторка верно осликава реалност аутентичне средине у којој обитава главна јунакиња – млада образована Словакиња, која завршава на Западу, у немачкој боемској четврти међу шваљама које, попут ње, сањају своје принчеве на белом коњу и бољи живот. Филм је инспирисан истинитим гастарбајтерским причама и поседује јак социјални ангажман.

Фестивал у Братислави у петак, 9. новембра, отворен је новим филмом Роберта Редфорда „Друштво које чуваш”, а за затварање фестивала, после церемоније доделе награда 15. новембра, резервисан је филм „Анђеоска деоба” Кена Лоуча.