Здравље најпрече

По речима једног од истраживача, Снежане Делић, кад се посматрају укупни резултати, после улагања у здравље, наши грађани, кад би имали вишак новца, трошили би га на путовања. Скоро свака друга особа би, кад би могла, отпутовала некуд на одмор, а посебно особе вишег и високог образовања, студенти и ђаци. Пре две године ситуација је била нешто другачија. Људи су тада више размишљали о куповини аутомобила. Одмори су били тек на трећем месту и знатно мање је људи о томе размишљало (39 одсто).

Пре три године чак 45 одсто грађана Србије је размишљало о куповини аутомобила, а у 2006. само њих 14 одсто. Вероватно је већина на овај или онај начин обезбедила себи нови или половни аутомобил, па је мотивација за ту категорију потреба опала. Особе лепшег пола су више усмерене на куповину одеће (код испитаника који наводе одећу као једно од потрошачких добара у које би уложили вишак новца 64 одсто чине жене). Наравно, о томе много чешће размишљају млађи од 30 година. Међутим, и гардероба није толико привлачна као пре две године. У 2004. забележено је да 17 одсто испитаника машта о новим одевним предметима, а у 2006. години – само њих осам одсто. Исто тако, после две године наши грађани знатно мање размишљају о куповини апарата за домаћинство – у 2004. скоро свака трећа особа би уложила вишак новца у то, а данас тек свака десета.

"Оно што се није променило јесте жеља наших грађана да себи обезбеде кров над главом или да уложе у додатне некретнине (34 одсто) или, пак, да освеже окружење у коме живе (44 одсто). Особе старије од 50 година, кад би имале више новца, усмериле би га у реновирање куће или стана, а млађе (20-39 година) у куповину свог стана или куће", каже Делић.

Иако студирање постаје све скупље, постоји као потреба, тежња и изазов – овој инвестицији склон је скоро сваки пети грађанин.

Коментаришући ово истраживање, социолог Дражен Павлица каже да ако желимо да стекнемо целовит и изнијансиран увид у структуре потреба/жеља, морамо нагласити њихову разнородност, развојност и вишеструку условљеност. Ваља напоменути да хијерархија и садржај потреба представљају веома растегљив појам, имајући у виду достигнут ниво цивилизацијског и друштвеног развоја. Структура потреба једног просечног становника Чада је, нема никакве сумње, суштински различита од једног просечног Исланђанина. Мимо тих глобалних несразмера, унутар сваког друштва постоје изражене разлике у потребама /жељама, с обзиром на личну једначину, дату социјалну раслојеност, постојеће вредносне обрасце, заживеле (пот)културне концепте, степен образовања, животну доб, пол, место становања... Претходно изложена запажања додатно усложњава и сазнање да савремена друштва негују неограничену и, ма колико то на први поглед изгледало супротно, дириговану потрошњу.

Питање из истраживања, дакле, садржи претпоставку да су грађани егзистенцијалне потребе задовољили и да, напослетку, имају вишак у кућном буџету, који ће трошити према својој вољи. Међутим, животне чињенице за већину грађана остају неумољиве, будући да ни првостепене потребе нису успели у потпуности да задовоље. Отуда се потпуно или делимично незадовољена првостепена потреба, као што је то случај са здрављем, јавља као тренутно недостижна жеља", закључује Павлица.