Закон сатире пензије

Податак да пензионерима у Србији с наредним усклађивањем ионако малих пензија следује повишица од свега 3,5 до четири одсто натерао је њихове представнике да по ко зна који пут пишу Влади Србије. Захтев је да се последње измене Закона о пензијама према којима се оне усклађују само два пута годишње са растом трошкова живота и зарада  – "баце у воду".
Чињеница је, а потврђују је и подаци Фонда ПИО, да више од 350.000 пензионера прима месечно мање од 9.000 динара, колико износе само трошкови хране, као и да око 900.000 њих са чеком добије испод 18.000 динара што представља границу сиромаштва. То је, сматрају пензионери, више него довољан разлог да будућа влада на дневни ред хитно стави измену постојећег закона.

 Доктор Милан Ђурић, председник Демократског синдиката пензионера Србије, каже да је Влади Србије већ упућен овакав допис у ком стоји да критеријум и период усклађивања пензија мора бити измењен и то тако што ће се оне убудуће усклађивати тромесечно према збиру – 50 одсто раста, односно пада индекса трошкова живота и индекса просечних месечних плата запослених, без пореза и доприноса.

Истовремено због изразите разлике у износима између пензија по старом и новом закону од око 38 одсто, пензионери захтевају да се пензије одређене у периоду до 31. децембра 2000. године, умањене због санкција, додатно тромесечно повећавају за по пет одсто. И то у шест рата  у периоду јул 2007 – децембар 2008. године.

Ђурић истиче да, у складу са Уставом, треба донети и Закон о социјалној заштити пензионера којим би се одредио најнижи износ месечних прихода као граница сиромаштва испод које принадлежности не би смеле да падају. Предложено је да тај износ не буде мањи од 210 евра. Разлика између износа пензија и граница сиромаштва, прерачунато у динаре, пензионерима би се покривала из средстава државног Фонда социјалне заштите, док би се приход овог фонда, објашњава Ђурић, остваривао уплатом посебног наменског пореза на доходак предузећа и дотацијама из буџета.

Колико пензије заиста заостају за зарадама потврђује и статистика. Примера ради, у 2003. години просечна месечна нето зарада била је 11.500 динара, а просечна исплаћена пензија 7.844 динара. У прошлој години зарада запослених износила је у просеку 21.707 динар, док је пензија била 14.042 динара, што недвосмислено указује да је јаз између зарада и пензија све већи.

Уколико би се, међутим, догодило да влада не измени постојећи начин усклађивања пензија и не врати га на "швајцарску формулу", после  2009. године пензије практично више не би могле ни да се повећавају.