Знање је ипак моћ

Баш ме занима ко ће следећи бити ухапшен! Толико је већ урађено! А још више је најављено! Једва чекам следећу конференцију за новинаре председника владe или првог потпредседника владe или већ неког из владе. Не дај боже да се при неком хапшењу огласи шеф полицијске станице, коме је то посао, као онда у Њујорку кад су (ипак без разлога) хапсили тадашњег директора ММФ-а Доминика Штрос-Кана.

Међутим, док се држе све те конференције за новинаре, кривична дела се и даље догађају. Наравно, као и у свакој другој земљи света. Свакодневно се у Србији дешавају убиства, тешке телесне повреде, разбојништва, крађе, злостављања, силовања и тако даље у којима су учиниоци и жртве непознати јавности, па се вести о томе не налазе на првим страницама него, уколико завреде повећања или одржања тиража, у црној хроници. Е сада, када неко најави борбу против криминала, онда се подразумева да је то борба против свега овога, не само борба против оних који су познати и који су блиски неким од некадашњих режима. Да ли можемо да сазнамо нешто више о том свакодневном, политички и медијски неатрактивном криминалу?

Не можемо! Једноставно, Србија нема јавну базу података о криминалу. У Србији не постоји статистика криминала – јавна база података која садржи број и врсту кривичних дела која су учињена у току године. Отуда, сасвим очекивано, не знамо да ли се број кривичних дела у односу на претходне године увећао или умањио, каква је динамика појединих кривичних дела у протеклих неколико деценија, шта расте, а шта пада. Што се борбе против криминала тиче, не знамо ни ко побеђује. А још мање зашто побеђује.

Због чега се овај податак не објављује? Можда неко сматра да се ради о државној тајни? Кад смо већ код тајне, гле чуда, укупан број кривичних дела учињених у току године у Србији се може наћи на интернет страници EUROSTAT-а, али не и на сајту Завода за статистику или Министарства унутрашњих послова. Заиста, Србија је земља чуда!

Насупрот томе, Србија има прилично добро развијену правосудну статистику, базе података су свеобухватне и прегледне, али основна јединица посматрања је број лица против којих је поднета кривична пријава. Међутим, тај број и број учињених кривичних дела није исти. Једно лице може да учини више кривичних дела, али и више лица може да учини једно (исто) кривично дело, тако да се не зна ни смер одступања једне величине у односу на другу. Не треба бројати бабе уколико се тражи број жаба.

Уз број кривичних дела потребно је статистички везати и правну судбину њихових учинилаца. То је потребно како би било јасно колико је ефикасна правна држава, односно како се спроводи закон. На пример, да би било јасно колики је број кривичних дела расветљен. Уколико полиција поднесе кривични пријаву против непознатог (Н. Н.) лица, извесно је да случај није расветљен. Уколико, међутим, полиција поднесе кривичну пријаву против познатог лица, то још увек не значи да је случај расветљен. Кривична пријава може бити одбачена из много различитих разлога, неки од њих нису везани за ефикасност полиције. Неки од њих јесу, попут кривичне пријаве која је одбачена због недостатка доказа – то никако не може да се класификује као кривично дело које је расветљено. А када буде постојала јавна база података са свим овим информацијама, тек онда ће сви имати увид у то како функционише правна држава, које су најслабије карике у том функционисању и да ли се и како ствари мењају из године и годину. Знајући да су сви ови подаци непрестано доступни јавности, знајући да се њихов учинак стално може пратитии они који чине правну државу, без обзира на то који је њихов посао, имаће подстицај да га боље раде. Тим пре што формирање овакве јавне базе података прати и формирање интегрисане оперативне базе података у којој би се налазили сви подаци о сваком појединачном кривичном делу и правној судбини његовог учиниоца, али и подаци о свима онима који се у име правне државе баве тим кривичним делом. Наравно, ова база података, из више разлога, не сме да буде јавна, већ доступна само онима чији је посао спровођење закона.

Тек када Србија буде имала комплетну јавну базу података о криминалу у којој ће се налазити детаљни подаци о криминалу и правној судбини учинилаца моћи ће се вредновати резултати борбе против криминала – резултатиодређене казнене политике и начина њене примене. Она влада која омогући успостављање такве базе података учиниће дугорочно далеко више у борби против криминала од оне чији званичници стално најављују или објављују нова хапшења.

Борис Беговић

председник ЦЛДС-а, професор Правног факултета БУ