Фармацеутска мафија на босански начин

Сарајево – Након што је у суседној Хрватској у оквиру акције „Хипократ” више стотина лекара осумњичено да је примало мито од фармацеутске компаније „Фармал”, у БиХ је обелодањено да је тамошњој Агенцији за превенцију корупције стигла пријава с индицијама коруптивног понашања, преноси Танјуг.

Директор Агенције Сеад Лисак је сарајевском „Дневном авазу” рекао да је реч о анонимној пријави и да се у њој наводи да се „пацијентима већ дуже време преписују лекови који им апсолутно нису потребни и који су релативно скупи, а све у договору с фармацеутским кућама”.

„Након што смо размотрили и анализирали наводе који указују на коруптивно понашање фармацеутске компаније и лекара из Дома здравља у Сапни, пријаву смо проследили кантоналном МУП-у и Министарству здравства овог кантона на поступање, с обзиром на то да Агенција нема истражно-репресивне надлежности”, рекао је Лисак, који, међутим, није желео да говори о именима и детаљима у вези са овим случајем све док, како је рекао, не добије повратне информације надлежних институција.

Мирсад Шабареџовић, председник Комисије за едукацију Фармацеутске коморе ФБиХ, отворено прича да веза између фармацеута и медицинара у БиХ није „најчистија” и да је открио и начин на који фармацеути поткупљују медицинаре.

„Ја сам убеђен да тога има. Свуда у свету то се дешава и ако бисмо рекли да тога нема у нашој земљи, онда би то била неистина. Постоје разна путовања, конгреси... на врло атрактивним дестинацијама које, уз дневнице, фармацеутска индустрија плаћа лекарима и фармацеутима, као и њиховим супружницима”, рекао је Шабареџовић и додао да је реч о дестинацијама од Бразила до Јапана, а такви догађаји трају и по десет дана.

На путовања, додаје, иду само привилеговани – руководиоци клиника, амбуланта, одељења, пописивачи за скупе лекове, дакле они који могу битно да утичу на потрошњу лекова одређене фабрике. Шабареџовић каже и да су такви скупови по називу „стручни”, али да се углавном ради о туристичким путовањима, где се договарају коруптивне радње.

„Ако неко вама и вашој супрузи плати путовање у Пекинг, које кошта десетак хиљада марака, зар то није то? Зар ће неко на вас потрошити хиљаде марака или евра, а да нема противуслугу? То је постало пракса, поготово јер има веома много генеричких лекова. Мало је тржиште и ако имате десетак препарата генерика, онда је неминовно да конкуренција није баш лојална”, навео је Шабареџовић.

Када је у питању директно давање мита, каже да је то тешко доказиво, скоро немогуће, осим ако неко из тог ланца лично не проговори.

Иначе спорна хрватска компанија „Фармал”, чији запослени су подмићивали лекаре у Хрватској, има представништво и у БиХ.

Из тужилаштва БиХ кажу да нису добили било какав захтев за истрагу, а у Државној агенцији за истраге и заштиту (Сипа) о томе не желе да говоре. Портпарол те институције Жељка Кујунџија је кратко рекла да Државно правобранилаштво Хрватске (ДОРХ) није контактирало са Сипом у вези с тим предметом.

Лисак каже да акција у Хрватској охрабрује. Он се нада да ће и БиХ по узору на Хрватску коначно кренути агресивније и одлучније у обрачун с корупцијом и да ће се у ту борбу укључити сви нивои друштва у нашој земљи.