Договор уместо насиља

За комунална предузећа Београд је деценијама, по многим параметрима, прави рај за разноразна експериментисања и отимање новца грађанима. Све и свашта долази у наш живот најчешће под плаштом новотарија, напретка, побољшања квалитета живљења...

Тако су, на пример, Београђани кућице на стајалиштима јавног градског превоза уназад неколико година мењали као чарапе. Ко зна колико пута. Од чувених "печурки" које су ницале као после кише широм града, преко пластичних са огласним таблама до данашњег изгледа заштитника од невремена. Веома је неупутно и питати зашто је то рађено, а да одговор не буде увек исти, а он гласи: безочно пљачкање људи које, узгред речено, нико ни не пита да ли су и за какве новине они расположени.

Слична прича догађа се и ових дана, али су сада посреди улични киосци за продају различите робе. Наравно да се подразумева урбанистички ред у сваком озбиљно уређеном граду и против тога нико не би смео да има нешто против. Али...

Новобеоградске власти одлучиле су да по строгим правилима дисциплинују власнике тих кућица. По том сценарију планирано је, пре свега, уклањање великог броја киоска, а потом и замена постојећих новим. Међутим, стотине, па и хиљаде људи, власника тих објеката, окупљених у Удружењу "Опстанак", изразили су недавно неслагање са општинским одлукама. Најратоборнији међу њима, о чему су медији већ обавестили јавност, на неуобичајени начин показали су своје расположење: физички су се обрачунали са обезбеђењем и прекинули седницу општинске Скупштине. Потом су, експресно, објављена силна саопштења, наравно политичке природе, препуна оптужби и жучи на рачун оних других. У трену, могло се помислити да ће ситуација измаћи контроли. На тапету су се нашле политичке странке које, како једни кажу, подбуњују народ против легалне власти, а ови, како други кажу, злоупотребљавају власт. Ту се, као на длану, видело оно што је забрињавајуће у целој овој причи – жестока подвојеност у народу. На ове или оне. Многа историјска искуства говоре колико је то опасно и колико нас је таква подељеност коштала у прошлости. Готово до стребљења.

Истина је, као и најчешће, била на пола пута. Да је било политичке злоупотребе огорчених грађана – било је. О томе сведочи и јавно признање појединаца. Опет, са друге стране, да је било исхитрених потеза из Општинске управе – било је. 

Срећом, рекло би се за обе стране, уследила су убрзо трезвена размишљања и показана је добра воља да се премосте неспоразуми. Време пред нама показаће ускоро колико су Новобеограђани, било из власти, било из редова "Опстанка", расположени да гестовима добре воље учине живот подношљивим и себи и другима.

Јер, насиље и силеџијско понашање, чије год да јесте, никоме срећу није донело. Ни пословична охолост појединих властодржаца, ни насилност и преварантство такође појединих наводних сиромашака из круга људи око овог удружења. Честитих људи свакако је много, много више од тих јединки, обузетих ситносопственичким финансијским интересима. Поштени, бавећи се тим послом, издржавају своје породице. Стога је грехота и даље гледати их како стражаре на крововима неких новобеоградских солитера, дојављујући осталима да стижу рушитељске екипе и да је време за организовање самоодбране.
Зар смо дотле дошли?