Светски првак игра за бронзу

Од извештача "Журнала"

Мелбурн, 30. марта – Свет ће у недељу добити новог шампиона у ватерполу. Србија ће се после потпуно заслуженог пораза у полуфиналу од Хрватске с 10:7 (3:1, 3:1, 2:1, 2:4) борити у недељу у 7 ч ујутру по нашем времену (15 по овдашњем) за бронзу и олимпијску визу против Шпаније, која је на продужетке изгубила од олимпијског победника Мађарске с 12:11.

Хрвати су нам очитали лекцију у сваком погледу. Покушаји Владимира Вујасиновића, једине светле тачке у нашем тиму, у последњој четвртини мало су усталасали утакмицу, али је то, ипак, било далеко од потпуног преокрета.

Све је, колико год то било чудно, решено у првих десетак минута. Удовичићев гол у 38. секунду нам је дао наду, могло је да буде и више, али су наши играчи тада "заратили" с играчем више.

Пропуштене су две прилике, а Хрвати су за 90 секунди срушили мит о нашој несавладивој одбрани. Бошковић, Бараћ и Смодлака су донели Хрватској високих 3:1. Ушла је вода у уши нашим играчима, па је почела серија грешака. Напад се ослањао на овог пута индиспонираног Шапића, других решења није ни  било, јер су Хрвати сјајно поставили одбрану.

Почетком друге четвртине пропустили смо петерац (Савић) и бродолом је био потпуно известан. Хрвати су играли, а наши статирали. С играчем више смо од десет прилика дали само један гол. Супарник је водио с 5:1, па 8:2 и на помолу је била незапамћена катастрофа.

Сви покушаји селектора Удовичића су били безуспешни. Од игре није било ништа, једноставно тотални распад система. Док је Рудић могао да комбинује како хоће, јер је имао 13 расположених играча спремних да дају све од себе, Дејан Удовичић је већ после друге четвртине могао да се нада само чуду. Раштимоване прве виолине, с изузетком Вујасиновића и донекле Вање Удовичића, нису могле да саставе крај с крајем.

Капитен Вујасиновић је покренуо тим, смањили смо на 8:5, имали смо и напад, али када је Јоковић 4,10 минута пре краја поново повећао разлику на четири гола све је било готово.

Како је Србија играла, пораз је сасвим подношљив. Удовичићу и екипи преостају дан и ноћ да пробају да се тргну и да против Шпаније освоје треће место. Колико год то сада звучи можда и чудно медаља би била успех за тим оваквог квалитета.

Видљиво је било разочарење на лицима наших играча после меча. Одбрана, која нас је красила на првенству, деловала је врло лоше. Напад је ионако био слаб током читавог турнира.

– Добили смо оно што смо заслужили. Хаос од игре, али боље да сада ћутим, – биле су речи најбољег играча у нашем тиму Владимира Вујасиновића.

Дејан Савић сматра да смо сами себе победили:

– Права катастрофа. Не знам где смо били лошији, у одбрани или у нападу. Морамо да видимо шта се то догодило, јер нам се никада до сада нешто овако није десило.

Денис Шефик је због слабе игре одбране био остављен на милост и немилост хрватских шутера:

– Касно смо кренули. Хрвати су нас у прве три четвртине растурили. Честитам им на победи.

Данило Икодиновић је био самокритичан:

– Одржали су нам час из колективне игре. Били су бољи за више од три гола. Добро смо и прошли. Е, а сада да се замислимо…

Вања Удовичић је постигао први и последњи гол за нас на утакмици:

– До сада одлична одбрана је направила серију грешака. Остаје нам утакмица за бронзу  и то нам је најважнији меч у сезони. Уколико освојимо медаљу биће то заиста успех у јакој конкуренцији.

Први коментар селектора Дејана Удовичића гласио је овако:

– Лош почетак с играчем више је унео нервозу у нашу комплетну игру. Нисмо нашли право решење и за пораз смо искључи кривци ми сами.

Хрвати су славили. Победили су нашу репрезентацију на великим такмичењима после осам година, обезбедили медаљу и стекли прилику да играју за злато.

– Све време смо држали утакмицу под контролом. Знали смо да ће, ако буде било потребно, преокрет покушати да направи Вујасиновић, јер Шапићу то нисмо дозволили. Погодили смо састав тима. Ово је велика екипа и то се видело против Србије, – рекао је хрватски селектор Ратко Рудић.

Самир Бараћ је с муком налазио речи:

– За мене је ово невероватно. Целу каријеру чекам да одиграм овакав меч и никада нећу да га заборавим. Психички је била тешка утакмица, бојали смо се да изгубимо предност. Били смо дисциплиновани и зато смо победили.

Здеслав Врдољак, чији повратак представља Рудићев пун погодак, био је одушевљен:

– Играти у оваквој атмосфери је величанствено. Годинама смо чекали овај моменат и сада смо пресрећни.

Што се атмосфере тиче Срби су добили битку у навијању. Било их је много више од присталица ривала, иако Мелбурн важи за "хрватски" град. Наши навијачи су певали све време, чак и на крају. За време утакмице ни један једини инцидент се није догодио. На жалост, српски навијачи нису награђени игром својих љубимаца. Остаје нада да ће у утакмици за треће место бити много боље.

ПЛИВАЛИШТЕ: Градски пливачки центар. ГЛЕДАЛАЦА: 4.000. СУДИЈЕ: Тулга (Турска) и Туркот (Канада). ИСКЉУЧЕЊА: Србија 15(7), Хрватска 14(4). ПЕТЕРЦИ: Србија 1(0).

СРБИЈА: Шефик, Прлаиновић, Гоцић, В. Удовичић 2, Савић (0), Икодиновић, Никић 1, Филиповић, Ћирић, Шапић 1, Вујасиновић 3, Королија, Соро. Селектор: Деј. Удовичић.

ХРВАТСКА: Вићан, Бурић 1, Бушље 1, Врдољак, Кунац, Јоковић 1, Смодлака 1, Ђогаш 2, Марковић, Бараћ 1, Хинић, Бошковић 3, Павић. Селектор: Рудић.