Још необјашњена моћ Ђоковића

Требало је да прође само мало времена, да се стишају навијачке страсти, па да и они који су свим срцем желели победу Роџера Федерера у Лондону, крену са одама. У првим тренуцима после величанственог завршетка сезоне Новака Ђоковића, било је у медијима уздржаних, па и горких закључака да „велика четворка прети да уништи популарност тениса”, а онда су поетски настројени новинари истих извора почели лагано да оштре пера у част најбољег.

У коментару за „Би-Би-Си”, под називом „Ђоковић предводи изузетну еру”, Џонатан Оувернед, као и многи, повезује чудесни крај сезоне са њеним почетком:

„Надам се да у освртима на ову изузетну годину никада неће бити заборављен онај запањујући викенд у Мелбурну: Ђоковић побеђује Мареја у готово петочасовном полуфиналу, па се враћа да, после готово шест сати борбе, победи и Надала... За 54 сата, готово 11 часова играо је невероватни тенис против двојице међу најбољима на свету... А, када је завршио меч у Лондону, изгледало је као да може све то да понови испочетка.”

Поетско тежиште осврта на 2012. пало је на сам крај, на Ђоковићев завршни поен против Федерера, чијим описом „Би-Би-Си” и почиње:

„Док је Новак Ђоковић истезао сваку жилу и пропињао се далеко ка свом бекхенд углу, готово безобзирно клизећи по тврдој подлози, гледали смо савршени сиже оног што ову еру чини тако изузетном. Симболично је да се финале двојице најбољих на свету заврши једним таквим, невероватним ударцем”

Своје признање српском тенисеру – кога у једном извештају назива Чоковић, због чоколадица које је делио новинарима – „Би-Би-Си” завршава у личном тону, подсећајући на здравствену ситуацију Новаковог оца: „Желимо ти брзи опоравак Срђане, да дођеш и гледаш чуда која ствара твој син!”

Амерички колумниста Даглас Пери, почиње осврт на тениску сезону речима: „Највећа похвала Ђоковићу је да тешко схватамо како то ради”, а завршава закључком: „Вимблдонски шампион Федерер имао је фантастичан повратак, олипијски и њујоршки шампион Енди Мареј начинио је фантастичан продор. Међутим, само је Ђоковић био ту сваке недеље, некада стварајући историју а некад као њен сведок, али – увек ту... Мада нам је ова сезона давала сваке недеље исте људе на које смо навикли, можда је била и најузбудљивија и најлепша, још од Агасијевог повратка, 1999.”

АФП подсећа да су први пут од 2003. гренд-слем титуле поделила четворица, са по пет сетова у Мелбурну и Њујорку, а по четири на Ролан Гаросу у Вимблдону. Затим, цитира бившег британског шампиона Тима Хенмана:

„Невероватна година завршена је на прави начин: изузетним дуелом двојице најбољих и невероватним завршним ударцем: Ђоковић под притиском, отеран далеко, успева да погоди циљ и тријумфује... Мислим да је тенис јачи него икада, са Ђоковићем на врху и после 2011. године у којој је све контролисао.”