Još neobjašnjena moć Đokovića

Trebalo je da prođe samo malo vremena, da se stišaju navijačke strasti, pa da i oni koji su svim srcem želeli pobedu Rodžera Federera u Londonu, krenu sa odama. U prvim trenucima posle veličanstvenog završetka sezone Novaka Đokovića, bilo je u medijima uzdržanih, pa i gorkih zaključaka da „velika četvorka preti da uništi popularnost tenisa”, a onda su poetski nastrojeni novinari istih izvora počeli lagano da oštre pera u čast najboljeg.

U komentaru za „Bi-Bi-Si”, pod nazivom „Đoković predvodi izuzetnu eru”, Džonatan Ouverned, kao i mnogi, povezuje čudesni kraj sezone sa njenim početkom:

„Nadam se da u osvrtima na ovu izuzetnu godinu nikada neće biti zaboravljen onaj zapanjujući vikend u Melburnu: Đoković pobeđuje Mareja u gotovo petočasovnom polufinalu, pa se vraća da, posle gotovo šest sati borbe, pobedi i Nadala... Za 54 sata, gotovo 11 časova igrao je neverovatni tenis protiv dvojice među najboljima na svetu... A, kada je završio meč u Londonu, izgledalo je kao da može sve to da ponovi ispočetka.”

Poetsko težište osvrta na 2012. palo je na sam kraj, na Đokovićev završni poen protiv Federera, čijim opisom „Bi-Bi-Si” i počinje:

„Dok je Novak Đoković istezao svaku žilu i propinjao se daleko ka svom bekhend uglu, gotovo bezobzirno klizeći po tvrdoj podlozi, gledali smo savršeni siže onog što ovu eru čini tako izuzetnom. Simbolično je da se finale dvojice najboljih na svetu završi jednim takvim, neverovatnim udarcem”

Svoje priznanje srpskom teniseru – koga u jednom izveštaju naziva Čoković, zbog čokoladica koje je delio novinarima – „Bi-Bi-Si” završava u ličnom tonu, podsećajući na zdravstvenu situaciju Novakovog oca: „Želimo ti brzi oporavak Srđane, da dođeš i gledaš čuda koja stvara tvoj sin!”

Američki kolumnista Daglas Peri, počinje osvrt na tenisku sezonu rečima: „Najveća pohvala Đokoviću je da teško shvatamo kako to radi”, a završava zaključkom: „Vimbldonski šampion Federer imao je fantastičan povratak, olipijski i njujorški šampion Endi Marej načinio je fantastičan prodor. Međutim, samo je Đoković bio tu svake nedelje, nekada stvarajući istoriju a nekad kao njen svedok, ali – uvek tu... Mada nam je ova sezona davala svake nedelje iste ljude na koje smo navikli, možda je bila i najuzbudljivija i najlepša, još od Agasijevog povratka, 1999.”

AFP podseća da su prvi put od 2003. grend-slem titule podelila četvorica, sa po pet setova u Melburnu i Njujorku, a po četiri na Rolan Garosu u Vimbldonu. Zatim, citira bivšeg britanskog šampiona Tima Henmana:

„Neverovatna godina završena je na pravi način: izuzetnim duelom dvojice najboljih i neverovatnim završnim udarcem: Đoković pod pritiskom, oteran daleko, uspeva da pogodi cilj i trijumfuje... Mislim da je tenis jači nego ikada, sa Đokovićem na vrhu i posle 2011. godine u kojoj je sve kontrolisao.”