Еф-Би-Ај у епицентру „генералске афере”

Љубавна афера која је компромитовала два америчка генерала – условила оставку шефа ЦИА генерала Давида Петрауса и наговестила евентуални крај каријере генерала Џона Алена, до пре неки дан предодређеног за новог команданта снага НАТО у Европи – баца сенке на америчку савезну полицију Еф-Би-Ај, односно на њене секције за одбрану од шпијунаже и тероризма унутар граница САД.

У жижи расправа које се воде иза затворених врата обрео се директор Еф-Би-Аја Роберт Милер Трећи, по многима још једна од америчких легенди надлежних за одбрану и безбедност нације.
Због изузетних заслуга, председник Барак Обама је лично замолио Милера да, по истеку десетогодишњег мандата, продужи своје службовање барем до јесени 2013. године. О наставку те каријере, међутим, више се не расправља. Предмет дискусија је Милерова улога у разоткривању и потоњем прикривању афере двојице генерала. Основна дилема је шта је био повод за вишемесечни надзор и истрагу љубавне преписке високих официра, а да при том нису (званично) информисани ни Бела кућа ни надлежни у Конгресу.

У обавештајним круговима се истиче значај кључне недоумице да ли је Милер месецима сакривао аферу од политичког врха по налогу (кабинета Барака Обаме) или је, напротив, намеравао да стечена сазнања искористи у датом тренутку у друге, политичке сврхе.

Уколико би се испоставило да је последња претпоставка исправна, био би то увод у највећу аферу Еф-Би-Аја, још од времена Џона Едгара Хувера – оснивача Савезне полиције САД и њеног доживотног директора. Хувер је, као што је и доказано, злоупотребљавао обавештајна сазнања не би ли вршио недозвољени притисак на политичаре.

Роберт Свон Милер Трећи, био је један од ретких шефова безбедносних структура у САД који се неометано и без мера обезбеђења кретао у јавности. Свакодневно је свраћао у виски-бар, недалеко од централе Еф-Би-Аја.

„Боби три стикс размишљао је у полутами комшијског бара, уз чашицу, али је слушао и шта ’цивили’ за пултом причају о политици”, тврди Франк Херман, дописник из Вашингтона бечког дневника „Стандард”.

Милеров надимак – Боби три стикс – обележава три црте иза имена (римски број три), али и његову навику да виски хлади са три коцке леда. Тим поводом се каже да су га три коцке леда – навеле на лед.

Наводно, Милер је у маленом бару први пут чуо за „забрањену везу” генерала Петрауса и његове биографкиње Поле Бродвел. Приде, начуо је оговарања на рачун Џил Кели. С обзиром на то да је Келијева била емигранткиња из Либана – зазвонила су звона на узбуну.

Сумња да хакери шпијунирају генерала, наводно, није био разлог стављања тајне електронске поште генерала Петрауса под надзор Еф-Би-Аја, већ је то била прилика да се шеф „обавештајног ривала” (ЦИА) принуди на оставку.

Следећи хронологију критике коју је Еф-Би-Ај упућивао на адресу ЦИА – од именовања генерала Петрауса за првог обавештајца – аргументи о надметању две службе постају веродостојнији.

Извори, с једне стране, упућују на несугласице између Еф-Би-Аја и ЦИА приликом процене разлога атентата на америчког амбасадора у Бенгазију, у Либији.

Са друге стране, помиње се „старији” разлог. Приликом разоткривања и хапшења Мансура Арабабишара, због планираног атентата на амбасадора Саудијске Арабије у Вашингтону, дошло је до погрешне процене ЦИА да је атентатор радио по налогу Техерана, што се касније испоставило као нетачно. Приде, истиче се и фактор „љубоморе друге врсте” – ЦИА је опсервирајући атентатора Арабабишара ушла у „сектор” Еф-Би-Аја на територији САД.

Индиција, најзад, која ствара највеће недоумице, јесте питање такозване политичке позадине Милерових истрага које су послужиле као окосница касније критике. Тако је операција поводом случаја атентатора Мансура Арабабишара вођена под шифром „Операција црвена коалиција”. С обзиром на то да је црвено боја републиканаца, намеће се питање да ли је било речи о подухвату који би, годину дана пред председничке изборе, био на уштрб „плавих” (демократе Барака Обаме).