Повратак диктатора

Анализа вести
Проглашење бившег диктатора Антонија де Оливеире Салазара за најзнаменитију историјску личност Португалије доминантна је тема политичких расправа у најзападнијој земљи континента. И широм Европе. Гледаоци који су се минулог викенда одазвали позиву Радио-телевизије Португалије да дају глас једном од чувених сународника – попут морепловца Васка де Гаме или Магелана – дали су, управо на педесети рођендан ЕУ, предност Салазару, политичару који је три и по деценије, од 1932. до 1968. године, репресивно владао земљом.

Затечени челници РТП-а, политичари и аналитичари покушали су да примире страсти, проглашавајући скандалозни резултат анкете – триком екстремне деснице. У Европским престоницама као узрок изражене наклоности Португалаца према Салазару апострофирана је "политичка незрелост" и "Португалцима иманентна, наопака интерпретација политичке реалности".

Европска политичка реалност наводи на другачије закључке. Више од трећине зрелих бирача склоно је прихватању теза које рехабилитују некадашње диктаторе, у домену који се односи на социјални и привредни статус "одабраних" – у наивном веровању да би десница могла да отклони негативне последице глобализације.

У Немачкој, примера ради, просечно 38 одсто упитаника велича у одговарајућим анкетама привредне успехе Адолфа Хитлера. А свака трећа расправа о социјалној кризи почиње фразом "Хитлер је градио аутопутеве, сузбијао незапосленост, искорењивао сиромаштво".

Успех екстремне деснице у Аустрији темељи се, по мишљењу већине аналитичара, на чињеници да њени прваци дозвољавају себи "лапсусе", хвале привредна достигнућа нацистичког режима у Трећем рајху. Тако је Јерг Хајдер достигао врхунац своје популарности крајем осамдесетих година, после изјаве – "Хитлер је спроводио ваљану политику запошљавања".

Хајдеров "рецепт" доноси популарност и његовом ривалу међу подељеним ултрадесничарима Хајнцу Кристијану Штрахеу, који мами бираче националистичким паролама упереним против дошљака.

Слична "решења" кризне ситуације нуде и ултрадесничари Швајцарске тамошњег министра правосуђа Кристијана Блохера. И све популарнији неонацисти окупљени око екстремно десног Фламс беланга, у Белгији... Десничарење се прихвата као могућност изласка из круга рецесије.

Као посебно угрожена групација дефинишу се припадници такозваног средњег сталежа који, у условима које са собом (до)носи глобализација, нагло сиромаше.

"Некада традиционално и већински опредељени за политичке програме грађанске левице, припадници "златне средине", која је изгубила сјај, примичу се десници, јер својим донедавним политичким представницима – не верују", забележио је у елаборату за Социјалдемократску партију Аустрије политолог и професор Универзитета у Инзбруку Антон Пелинка. Повод његовом ангажовању, челници владајуће, канцеларске странке нашли су у алармантном податку емпиричара – ако би у овом тренутку били расписани нови избори, социјалдемократе би напустио сваки четврти бирач који је претходно за њих гласао.

Са сличном ситуацијом суочавају се и друге европске странке грађанске левице. Не чуди да је нови лидер немачких социјалдемократа Курт Бек обећао усредсређивање будуће политике ка (угроженим) интересима средњег сталежа. Његов оптимистички позив "прионимо послу, да би бољитак уследио што пре", није садржао детаљније образложење мера које би довеле до бољитка. За сада једина, званично прихваћена, опција на нивоу Европске социјалистичке партије, СПЕ, која обједињује грађанску левицу у Европском парламенту, јесте елаборат аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера: "Социјална решења у условима глобализма".

Прецизнију дефиницију будућих решења, међутим, дао је бивши лидер немачких социјалдемократа Оскар Лафонтен. Обједињујући "аутентичну немачку левицу" промовисао је конкретне циљеве: "Желимо да постанемо странка попут социјалдемократа пре 1998. године."

Недостатак леве опције потврђен је и у говорима челника "зелених". Тако је копредседавајући и дежурни критичар унутрашњополитичких превирања Кон Бендит тек недавно апеловао на своје партијске колеге да преузму улогу социјалдемократа "јер ни њих, ни њихове аутентичне политике више нема".