Држава није хтела да се бави културом

Седмочлани Грађевински савет ће са УО Народног музеја и архитектом Браном Митровићем разматрати колико имамо новца и да ли је могуће од тога направити конструктивну утегу целог Народног музеја. Највероватније је да ће музеј бити минимално рестауриран и да ће у њему почети да се организују програми. Ушли смо у разговоре и са Кунстрансом, посетићемо депо који је најсавременије музејско складиште у земљи, на хиљаду квадрата у основи и шест хиљада квадрата корисног простора. Уколико Народни музеј буде сређен уз минималне реконструкције, уколико будемо имали Кунстрансов депо остаје нам да пронађемо још један објекат за излагање. То би могао бити правац у ком ћемо даље размишљати, каже Мирослав Тасић, државни секретар Министарства културе. То је уједно био и садржај прексиноћ одржаног састанка министра културе Братислава Петковића са академиком Браном Митровићем, архитектом и председником УО Народног музеја и Бојаном Борић-Брешковић, вршиоцем дужности директорка ове институције.

Тасић се овим речима обратио публици на трибини под називом „Одговорност архитеката за судбину Народног музеја” одржаној прексиноћ у организацији Асоцијације српских архитеката (АСА) у Библиотеци града Београда:

– Архитекте Милан Ракочевић и Владимир Лојаница добро су урадили свој посао, на високостручном нивоу, али претходни министри, министарства и владе нису дали гаранцију на неколико десетина милиона евра колико је потребно и за музеј на Ушћу и за Народни музеј. А новца је било. Довољно је рећи да би десет одсто јефтинији мост на Ади дао реконструисани Народни музеј било по Ракочевићевом или по Лојаничином плану. Држава није хтела да се бави културом. Само 0,6 одсто из буџета је сада издвојено за културу. У таквој ситуацији не можемо да уђемо у реконструкцију – рекао је Тасић осврћући се  потом на ситуацију у Музеју савремене уметности Београда.

– Око 30 одсто објекта на Ушћу је урађено, а 70 није. Министарство културе је зато стартовало са 20 милиона динара и градилиште је оживело. Биће потом 210 милиона издвојено за идућу годину и 350 милиона за 2014. годину и објекат ће бити не само завршен него и опремљен према пројекту. Ми смо водећим људима МСУ рекли да није било у реду да се ради реконструкција Легата Родољуба Чолаковића и да се ту потроши 56 милиона динара републичког и 20 милиона градског новца и да недостаје још 20 милиона, а да стоји пусти објекат на Ушћу. И рекли смо да док се гради на Ушћу управа МСУ треба да надгледа градњу на лицу места, а не да буде у Ботићевој улици на Дедињу – рекао је Тасић. 

Бојана Борић Брешковић рекла је да држава неће имати довољно средстава у овом тренутку, а вероватно ни у неком будућем, да се пројекат реконструкције Народног музеја изведе до краја.

– Грађане интересује када ће музеј бити отворен за публику, што је само један сегмент наше установе, али важан и препознатљив. Народни музеј је затворен за публику средином 2003. и то је на граници издржљивости и запослених у њему и публике. Надам се да ћемо уз помоћ Грађевинског савета наћи излаз. Потребан је хитно санациони програм за Народни музеј, али да не одустанемо од реконструкције кад држава буде спремна да обезбеди потребна средства. Није било у реду својевремено правити пројекат реконструкције Народног музеја, а да претходно не постоји затворена финансијска конструкција. Било је нужно у старту направити процену ризика за све могуће ситуације. Поред санационог програма, како би музеј отворио врата публици, потребно је наћи још један објекат за додатни изложбени простор. Да додам да је санација такође фазни пројекат и исто тако ће се музеј отварати део по део, рекла је Бојана Борић-Брешковић.

У публици која је пратила трибину било је архитеката старије генерације попут Бране Јовина, који су коментарисали ситуацију око Народног музеја, али и оних средњег доба попут Владимира Лојанице, који ипак овом приликом није желео да се обрати јавности. Зоран Маневић, историчар уметности је након краћег историјата о градњи Народног музеја и садашњим проблемима поводом реконструкције дао предлог да се музеј исели у Палату федерације, познату као зграда СИВ-а, након чега је уследила полемика. Чули су се предлози да би требало сазидати потпуно нову зграду Народног музеја и то на Ушћу поред МСУ, или преселити музеј у неку од палата у којима сада седе градоначелник Ђилас и председник Николић, као што је у свету урађено, где су чувене поставке изложене у градским палатама.