Илустрована биографија Вирџиније Вулф

Мало догађаја остаје укорењено у човековој свести, а један од њих је смрт енглеске књижевнице Вирџиније Вулф, која је 28. марта 1941. године извршила самоубиство утопивши се у реци крај места Родмел на истоку Енглеске. Од тада многи аутори су желели да широј јавности приближе Вирџинијин живот кроз писање биографија или портрета.

Најбољи у томе је био њен братанац Квентин Бел (1910–1996), чије се дело у два тома појавило 1972. Ипак нико до сад није био довољно смео да живот ове књижевнице и оснивача феминистичке књижевне критике преточи у стрип.

Шпанска издавачка кућа „Импедимента” објавила је стриповану биографију Вирџиније Вулф, која ће се од 19. новембра наћи у свим шпанским књижарама.

Вирџинијину животну причу испричала је француски уредник, писац, преводилац и књижевни критичар Мишел Газије, а илустрације је урадио Бернар Чиколини. Да би се боље упознали са материјом, прочитали су све књиге, есеје и писма које је књижевница размењивала са другим члановима Блумзбури групе (окупљала је слој британске интелигенције).

Мишел Газије је изјавила да је причање живота Вирџиније Вулф у форми стрипа био велики изазов у који је „страствено ускочила”. Додала је да су Бернар и она велики поштоваоци лика и дела књижевнице, као и то да су били веома погођени Вирџинијиним психичким стањем: губитак прво мајке, а затим и полусестре у периоду између 13. и 15. године узроковао је неколико нервних сломова, али је Вирџинија успела да се опорави и настави школовање.

Међутим, смрт оца 1904. довела је до новог, веома алармантног нервног слома, па је једно време морала да буде хоспитализована. Неки, а међу њима и братанац Квентин, сматрали су да је поред очеве смрти на Вирџинијино психичко стање утицала и чињеница да су њу и сестру Ванесу у адолесценцији сексуално злостављала полубраћа.

Све је то утицало на списатељичино расположење, које се често мењало, на друштвени живот и књижевни рад.

Према речима уредника издања Енрикеа Редела, Вирџинија је била жена радикалних идеја и истински мајстор језика који се може упоредити са неколицином аутора, попут ирског књижевника Џејмса Џојса (1882–1941) или енглеског песника Томаса Елиота (1888–1965).

„Била је најбоља енглеска списатељица 20. века и врло фасцинантна особа: склона нападима лудила и самоубиству с једне стране, а с друге стране геније који врло добро приказује интроспекцију у анализи флуктуирајућих стања људске, посебно женске психе. Управо због тога смо били изузетно узбуђени што ћемо илустровати Вирџинијину биографију”, објаснио је он.

Редел је истакао да је рад Мишел Газије и Бернара Чиколинија био „изузетно страствен и директан” и додао да је стрип, на неки начин, био одавање почасти овој Енглескињи, ауторки романа „Госпођа Даловеј”.

„Било је то право писање поеме у прози”, закључио је он.