Балканска „подела посла” с дрогом

Организоване криминалне групе са Космета „држе” шверц хероина у ЕУ преко Балкана, а српски криминалци све чешће се појављују као велики шверцери кокаина, пише у закључку најновијег годишњег извештаја Европског центра за мониторинг дроге и зависности (ЕМЦДДА) и то у делу који се односи на Србију. Према подацима добијеним од европских полиција и обавештајних агенција, како је наведено, територија наше земље и даље се користи за транзит хероина из Турске у западну Европу.

На Балкану и даље ништа ново, бар када је реч о кокаину и хероину. Наиме, познато је годинама уназад, ако не и деценијама да се хероин из Авганистана, преко Турске, Бугарске и Албаније допрема до Космета одакле се илегалним каналима даље дистрибуира ка ЕУ. Подсетимо, и Стејт департмент је у овогодишњем извештају констатовао исто, са нагласком на проблем трговине наркотика преко административних прелаза између Србије и Космета. „Балканском рутом”, како се процењује, годишње се кријумчари око 80 одсто од 150 тона хероина произведеног у Авганистану. Како је наведено у извештају ЕМЦДДА, главног европског тела за надзор промета наркотика, највећи актери у овом илегалном бизнису су албанске криминалне групе са Косова и Метохије, из западне Македоније, Прешева и Бујановца и околине Рожаја у Црној Гори.

– На основу информација из МУП-а Србије и европских полицијских служби, територија Косова (према резолуцији СБ УН 1244/99) користи се за складиштење великих количина хероина, који се затим транспортује у земље западне Европе преко Драча у Албанији, Црне Горе и Босне и Херцеговине – тврди се у извештају.

Да Космет са правом називају „продавницом хероина” сведоче и поједини подаци полиција земаља Европске уније према којима косовски Албанци хероином снабдевају чак 70 одсто нарко-тржишта у Швајцарској, Немачкој, Аустрији и Мађарској, а 20 одсто у Великој Британији. Колико је њихово учешће у кријумчарењу дроге, показује и чињеница да је сваки четврти ухапшени због шверцовања наркотика управо Албанац. Будући да почетна цена овог наркотика од 10.000 евра по килограму када стигне на своје европско одредиште достигне и десет пута већи износ, не чуди податак да је управо Космет стециште организованих криминалних група.

У извештају је наведено и да је шверц хероина кроз Србију донекле опао, откада су Бугарска и Румунија ушле у ЕУ, јер шверцери користе нешто заобилазнији пут преко Бугарске, Румуније и Мађарске кроз шенгенску зону, чиме избегавају контроле на српским границама.

Када је реч о кокаину, у извештају је наведено да су организоване групе српског порекла однедавно све значајније у трансконтиненталном шверцу кокаина из Јужне Америке ка западноевропским лукама.

Европски експерти су уочили да су српски криминалци успоставили базе у Аргентини, Бразилу, Венецуели и Колумбији. За кокаин је карактеристично то што ова дрога у највећој мери заобилази улично тржиште Србије, јер је скупа. За разлику од хероина, којег после мешања када се „спусти” на улицу има свега три до пет одсто и кошта око 15 евра по граму, цена кокаина износи око 50 до 60 евра.

– Нарко-дилери кокаин набављају по веома ниској цени од 5.000 до 6.000 долара за килограм, а затим га уз помоћ помораца теретним бродовима пребацују до великих западноевропских лука као што су Антверпен, Ротердам и Хамбург. По доласку у ЕУ, цена кокаина је готово десетоструко већа и достиже 50.000 евра по килограму – наведено је у извештају.  

Упркос повећаним количинама заплењене дроге на територији Србије због ефикасније контроле на граничним прелазима, малопродајне цене наркотика на црном тржишту Србије и годишња потрошња дроге нису се знатније мењале у последњих неколико година, констатује се у извештају ЕМЦДДА.

У српској полицији напомињу да је најзаступљенија дрога код нас марихуана и њена модификована верзија – сканк. О томе сведочи податак да су од 1,5 тона заплењене дроге у првих осам месеци ове године у Србији, више од 1,3 тоне марихуана и сканк.

– Заплена марихуане повећава се из године у годину, јер то је дрога која је по количини најзаступљенија не само код нас већ и у свету. Она је кабаста, тешка и за њено уживање је потребно четири, пет грама, за разлику од хероина или кокаина за чије уживање просечно није потребно више од 0,25 грама. Марихуана, осим појединих синтетичких наркотика, једина је дрога која се производи у Србији – објашњавају у МУП-у.

Сканк је, подсетимо, марихуана која успева у вештачким условима и доста је заступљена код нас. Јача је од обичне марихуане – „албанке” или „домаћице”. Кријумчари се из Албаније преко Црне Горе где се складишти у Тузима, одакле долази на наше тржиште и даље се транспортује ка западној Европи. Килограм сканка је до десет пута скупљи и креће се око 2.000 евра у односу на килограм „обичне” марихуане, која кошта око 200, 300 евра.