Руски мафијаш вишеструки држављанин Хрватске

Од нашег сталног дописника

Загреб, 26. јануара – Хапшење једног од највећих руских мафијашких шефова у Москви Семјона Могиљевича (изворно Сергеј Шнајдер) изазвало је велико интересовање хрватске јавности, јер тај „велики играч” не само руског него и међународног подземља има чврсте везе и с Хрватском, односно њеним бившим државним вођством. Могиљевич је, наиме, још 1997. године по посебном поступку за заслужне особе добио неколико хрватских пасоша на разна имена, а чиме је толико задужио Хрватску ни данас се не зна.

Афера о Могиљевичевим хрватским пасошима избила је у Загребу пре осам година када је ХДЗ-ов „вечни функционер” оптужио бившег шефа Туђмановог кабинета Хрвоја Шаринића да је још 1997. године том руском тајкуну омогућио добијање чак четири хрватска пасоша на имена Семјон Могиљевич, Семјон Телеш, Семјон Јутковић и Телеш Јутковић. Према тврдњи Шекса, за ту услугу Шаринић је наводно добио милион америчких долара.

Шаринић је (иначе познат и као Туђманов тајни преговарач с Милошевићем), наравно, одмах негирао такве оптужбе свог бившег страначког друга и покушао да објасни како га Шекс напада зато што се ангажовао у ХДЗ-у дисидентској странци Демократски центар (чији је шеф постала такође бивша шефица Туђмановог кабинета Весна Шкаре-Ожболт). Међутим, Шаринић је тада потврдио да му је током 1997. године блиски Туђманов сарадник и бивши председник хрватске владе Фрањо Грегурић предложио да се Могиљевичу изда хрватски пасош, да би му се на тај начин наводно олакшала куповина луксузне виле на опатијској ривијери.

„У то време нисмо знали за досијее које оњему имају западне обавештајне службе”,– тврдио је тада Шаринић.

На крају је испало да је Могиљевич добио чак неколико хрватских пасоша на разна имена, иако није планирао да купи толико кућа у Хрватској. Када су се ове теме дохватиле домаће новине и распириле аферу у августу 1999. године огласио се и хрватски МУП саопштењем да се „након прикупљених чињеница дошло до сазнања о везама Семјона Могиљевича с организованим криминалом, те је 23. марта 1999. године донесено решење којим је поништен његов упис у књигу хрватских држављана”.

Тако је овај руски тајкун остао без важећих хрватских докумената, али се ни до данас није сазнало на основу којих заслуга их је стекао. Наравно, постоји опипљива претпоставка, иако никад и потврђена, да су се те „заслуге” тицале његовог тих година врло разгранатог посла шверца оружја, а познато је да су велике количине оружја и с истока долазиле у Хрватску, све до никад комплетираног (али скупо плаћеног) руског ракетног система С-300, због којег – између осталог – Хрватска и данас јури одбеглог пензионисаног генерала Владимира Загорца.