Алергије пред вратима

Како је кренуло цветање, овога пута пре времена, тако су се алергични на полен нашли у познатој непријатној ситуацији. А сваке године повећава се број оних чији се дисајни органи буне против цветног праха који је практично немогуће избећи пошто он ваздухом прелази и удаљеност већу од шест стотина километара. О узроцима убрзаног пораста броја алергичара у свету, посебно у земљама које пролазе кроз транзицију, попут Србије, још нема прецизног сазнања. Нека истраживања су показала да би, поред наследности, честе инфекције дисајних путева и загађеност животне околине, главни кривци могли да буду стрес, нездраве животне навике, пушење, храна пуна конзерванса.

На пораст броја оболелих несумњиво утиче загађење атмосфере, но чини се да је стрес један од главних окидача за појаву алергија. Учесталост алергијских болести код нас посебно је изражена у последњих десетак година, што с обзиром на све што смо и ми, али и наш ваздух, вода и тло, преживели, не чуди. Ипак, све више лекара верује да је стрес један од главних окидача за појаву алергија. Такође и пушење, активно или пасивно, знатно повећава ризик од алергија зато што оштећује слузокожу система за дисање и чини је осетљивом на све утицаје.

У развоју алергија органа за дисање први на удару је нос, болест у највише случајева почиње ринитисом да би с временом прешла у астму захватајући и доње дисајне органе.

Алергија се најчешће јавља до тридесете године живота. Према досадашњим научним сазнањима, та имунолошка болест није потпуно излечива, али се добром превенцијом уз правилно лечење може контролисати.

У лечењу алергије нема много мудрости. Једноставно треба избегавати додир с оним што изазива алергијску реакцију. Ако то није могуће, узимају се различити лекови, водени раствори који се уштрцавају у нос и спречавају контакт алергена са слузокожом, антихистаминици и кортикостероиди.

Ако је особа алергична само на један алерген, или највише два, спроводи се терапија хипосензибилизацијом. Пре времена цветања биљке пацијент добија инјекције с мањим дозама алергена који умањују имунолошки одговор организма. Терапија се спроводи најмање две године.

Особе које су алергичне на полен морају заштити слузокожу носа препаратом који им је прописао лекар најмање 15 дана пре времена цветања биљке на чији су полен осетљиви.

 Концентрација полена у ваздуху највећа је ујутру, па не проветравајте стан барем десет сати. Концентрација полена смањује се током дана, како расте температура и што је сунчево зрачење интензивније.

Лекари упозоравају да се противалергијске таблете морају узимати редовно, како је прописано. Ујутру и увече, или само увече, и осигуравају 24-сатну заштиту.

Многи не знају да болују од алергије мислећи да због симптома попут шмрцања, кијања, кашљања, пецкања и свраба у носу, имају грип или вирозу. Но, вирозе су пропраћене повишеном телесном температуром, а ако је ви немате, онда је највероватније реч о алергији. То свакако морате проверити код свог лекара, или лекара специјалисте, алерголога.