„Виртуелне овце” попасле државну касу

Крагујевац – Колико оваца има у 64 крагујевачка села? То у овом тренутку нико са прецизношћу не може да каже, иако је овај податак изузетно важан за државу, будући да се из буџета сваке године издвајају знатна средства за програм здравствене заштите домаћих животиња. Овај програм се спроводи да би се предупредило ширење бруцелозе, болести опасне по људе, али и да би се утврдио тачан број оваца на једној територији.

Ове године, две ветеринарске станице из Крагујевца, које покривају територију града, Управи за ветерину Министарства пољопривреде проследиле су документацију у којој стоји да је узето 87.000 узорака крви. Толико би, приближно, требало да има и оваца. Међутим, у Пољопривредној саветодавној и стручној служби града процењују да је тај број пет пута мањи и да у овом тренутку на територији града има тек нешто више од 15.000 оваца.

Одакле оволика разлика и да ли је држава платила за „виртуелне овце“, како тврде власници ветеринарске станице „Крагујвет“. Они су против Ветеринарске станице „Крагујевац“ поднели кривичну пријаву због сумње да су њихове колеге фалсификовали податке и тешко оштетили државни, односно буџет Министарства пољопривреде.

– Сваки узорак крви држава плаћа 212 динара, а према нашим проценама Ветеринарска станица „Крагујевац“ је само ове године измислила бар 60.000 непостојећих оваца. Ако се узме у обзир да су то радили последњих шест, седам година, онда је држави нанета штета од око милион евра – наводи Дамјан Срејић, сувласник „Крагујвета“.

Ова станица покрива 30 одсто крагујевачке територије и ове године је Ветеринарско-специјалистичком институту у Јагодини предала 7.000 узорака крви, док је Ветеринарска станица „Крагујевац“ истој установи доставила чак 80.000 епрувета. Иако ова станица покрива 70 одсто територије, у „Крагујвету“ су убеђени да на том подручју не може бити више од 20.000 оваца.

– Институту у Јагодини они су свакако морали доставити 80.000 узорака, али као ветеринар знам да се из једне овце може узети довољно крви да се напуни двадесетак епрувета – тврди Милош Зорић, директор „Крагујвета“, који каже да је кривична пријава против „ветеринарске мафије“ у Крагујевцу упућена не само полицији и тужилаштву, већ и премијеру, првом потпредседнику владе и министру пољопривреде.

Објашњавајући „технику крађе“, власници „Крагујвета“ тврде да су колеге из Ветеринарске станице „Крагујевац“, не излазећи на терен, практично из канцеларије, појединим домаћинствима, без знања власника, уписали чак десет пута више оваца, те да су тако фалсификоване податке упутили Управи за ветерину Министарства пољопривреде.

– Проверавајући податке, наишли смо на случајеве где се овце воде и на покојнике, односно на угашена домаћинства. Проблем је што инспекција, којој смо више пута указивали на ове незаконите радње, није желела да упореди стварно стање са лажним подацима Ветеринарске станице „Крагујевац“ – каже Срејић.

У Ветеринарској станици „Крагујевац“ одбацују ове оптужбе и кажу да су их, по ранијим пријавама власника „Крагујвета“, већ контролисали и инспекција Министарства пољопривреде и припадници МУП-а Србије за борбу против привредног криминала.

– Нико никада није ставио ниједну примедбу на наш рад. У питању је само сујета и завист конкуренције, јер смо ми много већа фирма од „Крагујвета“ – наводи Мирољуб Карић, однедавно директор Ветеринарске станице „Крагујевац“.

Зоран Прокић, претходни директор ове станице, сматра да су пријаве власника „Крагујвета“ потпуно неосноване и боји се, како каже, да колеге „не разликују број узорака од броја оваца“.

– Број оваца и узорака крви никад не може бити исти. Током једне године узорци се узимају и по неколико пута, а број оваца се стално мења. Овце се јагње, продају, кољу, купују и тачан број нико не може да зна – објашњава Прокић.

Зоран Маринковић из Управе за ветерину Министарства пољопривреде, којег смо упознали са кривичном пријавом „Крагујвета“ против Ветеринарске станице „Крагујевац“, тврди да у програму здравствене заштите домаћих животиња не сме доћи до пропуста. Пре свега због опасности од неконтролисаног ширења бруцелозе, али и зато што се овај део послова финансира из државног буџета, односно средствима грађана Србије.

– Наше инспекције једном недељно морају да обиђу најмање пет домаћинстава, а свака ветеринарска станица у Србији којој је Министарство пољопривреде по конкурсу и уговору поверило посао дужна је да нам једном месечно достави свој извештај. Разлика се може појавити, али она не може бити драстична – каже Маринковић, наводећи да су две ветеринарске станице из Крагујевца ове године Управи за ветерину заиста предале податке од 87.000 узетих узорака крви, 7.000 „Крагујвет“ и 80.000 Ветеринарска станица „Крагујевац“.

Стваран број оваца у 64 крагујевачка села биће познат тек пошто се заврши попис пољопривредних домаћинстава, а да ли у у овом граду постоји „ветеринарска мафија“ или је све само ствар конкурентске „зависити и сујете“ процениће полиција и надлежно тужилаштво.

------------------------------------------------------------------------

Мртви а чувају овце

Према подацима до којих смо дошли, на Драгољуба Милановића из села Ресник уписано је 16 оваца. То домаћинство је, међутим, угашено пре три године када су, по речима комшија и рођака, Драгољуб и његова супруга Видосава преминули. На Михајла Гавриловића из села Јовановац уписано је 36 оваца, а из разговора са његовим сином смо сазнали да они никад нису држали толико оваца.

Грешке су могуће, каже директор Ветеринарске станице „Крагујевац“ Мирољуб Карић, објашњавајући да софтвер Министарства пољопривреде не омогућава брзо брисање података који су раније ажурирани. Према његовим речима, Ветеринарска станица „Крагујевац“ Управи за ветерину никад није проследила податке који нису сакупљени на терену, што је потврдила и инспекција Министарства пољопривреде.

--------------------------------------------------------------------

Шишање буџета

Током претходних шест деценија број оваца у Србији се три пута смањио, 1954. године имали смо 5,4 милиона, данас мање од 1,7 милиона. У централној Србији је око 1,4 милиона, а у Војводини нешто више од 230.000 оваца, углавном у Банату.

Захваљујући љубазности запослених у крагујевачкој филијали Републичког завода за статистику, добили смо податке о броју оваца по регионима, односно градовима и општинама, а последње „бројање“ било је првог децембра 2007. године. Тада су на територији Крагујевца забележене 44.542 овце, дупло мање него што их има данас, имајући у виду број узорака крви (87.000) које су са овог подручја прикупиле две за тај посао овлашћене ветеринарске станице, „Крагујвет“ и „Крагујевац“.

Ужице је пред крај 2007. имало 36.641 овцу, Чајетина 30.357, Краљево 22.265, у Сјеници је било 18.946 оваца, Пироту 13.544, а у Сврљигу 12.693. Према речима Ејуба Рахића, директора задруге „Пештерска овца” која ради по програму ФАО, на целој Пештери данас пасе највише 12.000 оваца. Да ли је могуће да на крагујевачкој територији сада има неколико пута више оваца него што их је пре пет година било у овим традиционално сточарским крајевима, питање је које остаје без одговора у надлежним институцијама.