Премоћ Кине над Русијом

Председници Кине и Русије, Ху Ђинтао и Владимир Путин, били су у прилици ових дана да сагледају нову реалност у односима између своје две велике земље: кинеско-руска робна размена, која се у последњих шест година увећала пет пута, достигавши, досад у историји највишу, вредност од 33,4 милијарде долара, не чини ни два одсто, него само 1,9 одсто, вредности укупне спољне трговине Кине (1,76 билиона долара).

Овај податак је можда најбољи показатељ привредног успона Кине за последње три деценије и новоствореног односа снага између два азијска џина. Особито ако се има у виду да су Руси, пре више од пола века, први помогли индустријализацију сељачке Кине и да су, у свести већине људи у обе земље, на неки начин задржали статус "старије браће".

На ово се накалемило додатно чудо: комунисти су у Русији доживели пораз и изгубили власт, а комунисти у Кини су и даље чврсто на власти. Русија је променила и друштвенополитички систем и владајућу идеологију, али још нема пуну тржишну привреду. А Кина је – прећутно следећи стару пословицу "Мењај све, осим имена" – формално задржала и систем и идеологију, а свеједно се уврстила међу земље тржишне привреде.

Пошто је утемељила свој привредни успон на извозу индустријских производа и постала значајан чинилац у светској трговини, Кина сад има знатну економску премоћ над Русијом, сем у области наоружања и војне технологије. Њене девизне резерве од преко једног билиона долара пет пута су веће од руских, упркос чињеници да се Русија економски опоравила и да је у последњих пет-шест година постала енергетска суперсила.

Никад боље у историји

Председник Ху је боравио у Москви да би инаугурисао "Годину Кине у Русији" и разговарао са председником Путином о унапређењу кинеско-руског стратешког партнерства. Оно је већ ушло у другу деценију и подстакло је председника Путина, још лане у Пекингу, где се одржавала "Година Русије у Кини", да изјави да руско-кинески односи никад у историји нису били бољи него у ово време.

Односи су постављени на дугорочну основу у низу кључних области – од спољне и безбедносне политике, преко привредне сарадње на све вишем техничком нивоу, до војне сарадње и заједничких научних истраживања у космосу. Кина је досад купила руског оружја и војне опреме у вредности од неколико десетина милијарди долара и спремна је да купи онолико нафте и земног гаса колико Русија може да јој прода.

Предвиђено је да до 2010. године трговина досегне вредност од 80 милијарди долара и да Кина, чије су банке већ почеле да дају кредите руским предузећима под повољним условима, уложи 12 милијарди долара у привреду Русије, превасходно у нафтоводе, гасоводе и саобраћајнице. Само за време Хуове посете потписано је двадесетак уговора, понајвише о индустријској кооперацији, у вредности од 4,3 милијарде долара.

Примаков: Свет припада Кини

Кинези су, наравно, настојали да се представе у што бољем светлу, па су измамили и једну необичну изјаву Јевгенија Примакова, бившег премијера, а садашњег председника Трговинско-индустријске коморе. Импресиониран оним што је видео на кинеској индустријској изложби, он је рекао: "Раније је Кина на наше тржиште слала термосе, мајице и лончиће. А сад је направила снажан корак напред и на научно-техничком плану... Кина се развија два и по пута брже од Америке. Ето коме ће припасти будући свет."

На политичком плану Хуова посета је донела очекиване и припремане резултате. Он је предложио и добио подршку домаћина да две земље оснаже четири принципа сарадње. То су: јачање узајамног политичког поверења и пружање узајамне подршке у очувању националних интереса; прагматизам у политици, привреди, трговини, науци и технологији; ширење културне размене ради бољег разумевања међу народима; унапређење стратешке координације у међународним и регионалним пословима ради већег заједничког доприноса миру и развоју у свету.

Кинези у стратешком партнерству са Русијом не виде војно-политички савез. Ни Руси у јачању партнерства не виде обнову некадашњег савезништва. При том ни једни ни други то не чине само да не би давали повода за претпоставке да теже јачању неког антизападног блока, посебно усмереног на обуздавање америчке унилатералне стратегије. "То није савез усмерен против било кога, него узајамно деловање на бази јединства интереса, подударности интереса и узајамног уважавања специфичности", каже академик Михаил Титаренко, директор Института за Далеки исток. Или, да још једном цитирамо Примакова, "обе државе схватају да треба да буду заједно".

Свест о томе је нешто друкчија код обичних људи, међу којима су и предрасуде најдубље. Лист "Известија" питао је читаоце: шта Кини највише треба од Русије? Одговори гласе: животни простор (63 одсто), енергетски извори (24 одсто), стратешко партнерство (11 одсто), политичка подршка (два одсто).