Бибију сада треба Обама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У деликатним односима САД и Израела у којима се на темељима чврстог савезништва често виде различити интереси, збио се необичан преокрет кад је реч о главним личностима њихове политике.

Реч је о односима председника Барака Обаме и премијера Бенјамина Нетанијахуа, који су у претходне четири године имали више ледених него топлих периода. Анимозитет и неслагање често нису скривани, док су протоколарни гестови у својим порукама били веома директни.

Последњи је био да Обама током боравка у Њујорку на отварању заседања Генералне скупштине „није имао времена” да се сретне са „Бибијем”, како штампа ословљава израелског лидера, нити је то, као у ранијим приликама, надокнађено њиховим састанком у Вашингтону.

У минулој америчкој председничкој трци било је несумњиво да Нетанијаху прижељкује избор Мита Ромнија, који је као један од својих адута пред бирачима, међу којима су амерички Јевреји значајна група, истицао да ће бити поузданији у заштити израелских интереса од Обаме.

Обамина победа је међутим показала да се „Биби кладио на погрешног коња” и сада је, судећи по анализи коју о овоме објављује „Њујорк тајмс”, подложнији притиску из Беле куће.

Обама међутим не тријумфује. У досадашњим реаговањима после избијања најновијег оружаног сукоба у Појасу Газе, Обама је показао безрезервну подршку „израелском праву да се брани”, не помињући притоме никакве ограде, попут апела да се „покаже уздржаност”.

Бранећи се од Ромнијевих напада у изборној кампањи, Обама је наводио да током његовог председниковања војна сарадња са Израелом никад није била јача. САД су финансијски помогле и изградњу „гвоздене куполе”, веома ефикасног, како се ових дана показало, система одбране израелских насеља од ракета (иранске производње) лансираних из Газе.

Обама је ових дана у готово свакодневном телефонском контакту са Нетанијахуом, од чега би, без обзира да ли ће то убрзати прекид ватре и спречити нови упад израелске војске у Газу, већу политичку корист могао да има баш „Биби”.

Њему већ у јануару предстоји излазак пред бираче и перцепција да ужива подршку америчког председника свакако је од користи.

Обами је пак потребна израелска помоћ за повратак ка старој америчкој улози главног арбитра на Блиском истоку, која је окрњена променама у арапским земљама изазваних „арапским пролећем”.

Отуда хитно слање Хилари Клинтон у мировну мисију која до среде касно поподне није произвела конкретне резултате, али је њена шатл-дипломатија између Каира и Јерусалима свакако помоћ у тврђењу мировног пазара између Израела и ратоборне фракције Палестинаца, која је већ умањила утицај преферираног америчком партнера, председника Палестинске управе Махмуда Абаса.„Израелска јавност сигурно цени Обамину подршку какву досад није пружао, па Биби не може да се покаже као неко ко одбија председника САД”, цитира „Њујорк тајмс” Мартина Индјука, бившег америчког амбасадора у Израелу и аутора књиге „Савијање историје”, о Обаминој спољној политици.

Обама, подржавајући Нетанијахуа, полази од тога да ће он бити изборни победник и као такав партнер у његовом вишем циљу: да обнови замрли мировни процес историјског израелско-палестинског помирења.

То је међутим сада теже него што је било до пре неки дан. Хилари Клинтон у својој мировној мисији наиме заобилази лидере Хамаса, који су за САД званично „терористи”.

Без Хамаса нема међутим рестартовања преговора, јер оно што се евентуално договори са другом палестинском фракцијом у Гази може да буде минирано.

Упркос томе, детант између Обаме и Нетанијахуа је добродошао обојици и можда отвара нека врата која воде ка мировном расплету.