Камата и до 30 одсто

Премда је модел кредитне картице пре свега био намењен већим куповинама, попут беле технике, намештаја или плаћања туристичког аранжмана, слаба куповна моћ уз ограничене изворе прихода учинила је кредитну картицу у Србији веома битним средством преживљавања.

Због тога велики број грађана ову картицу користи за куповину основних животних намирница, али и за једноставан приступ готовини коју сваког дана имамо све мање.

Шта је кредитна картица

Кредитна картица кориснику омогућава плаћање робе и услуга, као и подизање готовине у оквиру одобреног кредитног лимита који нам је банка одобрила. Трошењем одобреног кредитног лимита на картици, ми у ствари, позајмљујемо новац од банке и на овако позајмљен новац банци плаћамо камату. Отплата кредитне картице обавља се на рате по моделу на 6, 12 или 24 рата или отплатом минималног процента од потрошеног износа, најчешће пет одсто. Као и за све кредитне производе, и за кредитне картице постоји датум доспећа, односно датум до којег се мора извршити уплата рате или минималног процента.

„Виза”, „мастер”, „дина” и „американ експрес”

Банке у Србији издају „виза”, „мастер”, „дина” и „американ експрес” кредитне картице. Иако је „дина” национална платна картица, коришћење „визе”, „мастер” и „американ експрес” картица у потпуности задовољава плаћања и подизање готовине било где у свету.

Кредитна картица се подиже уз обавезну проверу кредитне способности клијента, провером података у извештају Кредитног бироа, у коме су наведена сва наша кредитна задужења, износи укупног задужења, износи месечног задужења, и најбитније редовност у плаћању обавеза. Картица са одређеним кредитним лимитом се одобрава уз камату, која у зависности од банке може бити приказана на месечном или годишњем нивоу. На овај податак сви некако без изузетака обраћамо најмање пажње, јер колико год била висока камата коју плаћамо банци, она нам вреди сваког динара (или евра) управо зато што нам омогућује лак приступ новцу.

Наравно и за картице плаћамо одређене накнаде, најчешће у виду годишње чланарине, а све ређе у виду плаћања и накнаде за издавање.

Како за дебитне картице банке издају и додатне картице, исто је могуће и за кредитне картице. Све ово се регулише Уговором о издавању кредитне картице, у којем су наведене све ставке, почев од услова издавања, преко услова коришћења, па све до раскида уговора.

Најчешће уговор пре потписивања ретко прочитамо, битно нам је само да што пре преузмемо картицу и коверат са ПИН кодом и активирамо картицу како бисмо могли да трошимо позајмљени новац.

Исто тако оно што сви заборављамо јесте да питамо колике су накнаде и провизије за плаћање и подизање готовине, па врло често будемо изненађени када на месечном изводу видимо и ставку обрачунате провизије на подизање новца.

Иако кредитном картицом можемо подизати и готовину са банкомата или шалтера банака, овај износ је ограничен најчешће износом (негде и процентом) који је мањи од половине укупно одобреног лимита.

И управо је ово најскупља ставка код кредитних картица.

Јер, подизање готовине на шалтеру или банкомату банке која нам је издала картицу плаћамо у просеку три одсто од износа подигнуте готовине, а уколико ово урадимо на шалтеру или банкомату неке друге банке овај износ може бити и скупљи.

И наравно, све банке у тарифнику имају одредбу која каже да без обзира на проценат накнаде постоји минимални износ у динарима или еврима за обрачун накнаде.

Како паметно користити кредитну картицу

Кредитна картица нам никако не сме бити основно средство преживљавања. Лажно одржавање стандарда које себи одавно не можемо приуштити најчешће нас врло скупо кошта. Јер, ова мала пластика је један од најскупљих производа и камате на кредитне картице иду и до невероватних 30 одсто.

Када на то додамо накнаде за годишњу чланарину, накнаде за подизање готовине, конверзију динара и евра за потрошњу у еврима, наш извод по картици ће дефинитивно бити велико изненађење за нас.

Уколико погледате детаљно извод по картици који вам је банка доставила, видећете да су у изводу наведене и накнаде које сте у обавези да платите. Све накнаде као, на пример, месечна накнада за одржавање картице и накнада за подизање готовине на банкомату, јасно су вам представљене приликом потписивања уговора о коришћењу платне картице (који већина нас и не прочита). Онај део који подразумева да ће у минимални проценат отплате, углавном пет одсто, ући и камате и накнаде, нико нам није јасно објаснио.

И овде упадамо у замку – уместо месечног плаћања комплетног износа накнаде и камате, ми ту једну накнаду и камату обрачунату за само један месец плаћамо више месеци увећану за опет обрачунату камату у наредним месецима.

Правило број 1 – Планирање потрошње у оквиру кућног буџета и вођење евиденције потрошње по картици

Колико год да је све теже преживети и „развући” плату од првог до првог у месецу, управо је планирање потрошње и куповине оно што нас све спасава од трошења онога што немамо у нашем новчанику.

Непланиране куповине ради задовољења осећаја да себи и даље можемо приуштити понеки луксуз најчешће ће нас коштати много више од онога што реално можемо да плаћамо. Истовремено, вођење евиденције потрошње по кредитној картици је прва и основна ствар коју свако мора научити.

Јер без обзира на месечне изводе које редовно добијамо из банке, само уз сопствену евиденцију можемо планирати потрошњу, редовно отплаћивати рате и при том остати у оквиру кућног буџета.

Правило број 2 – Не купујте храну и кућне потрепштине кредитном картицом

Иако кредитна картица није чек на коју се уписује датум доспећа, овде важи исто правило као и код чекова. Куповина хране коју ћете после отплаћивати месецима отплатом само пет одсто од потрошеног износа замка је из које се тешко излази. Уколико сада одете у продавницу и на храну потрошите 5.000 динара које ћете платити кредитном картицом, рачунајте да ћете ту храну плаћати банци све до јуна 2014. године иако ћете је потрошити већ за десетак дана. И при томе ћете на овај износ новца свих месеци плаћати банци камату!

Правило број 3 – Не користите кредитну картицу као лак приступ готовини

Иако је кредитном картицом могуће подићи готовину, ово је најскупља опција коришћења картице. Сам кредитни лимит је одобрен уз плаћање камате банци која је једна од најскупљих у палети банкарских производа. При том, модел обрачуна минималног износа за уплату подразумева да се у укупну потрошњу урачунавају и накнаде за чланарину, одржавање, као и накнаде за подизање готовине на банкоматима или шалтерима банака.

Овај модел наравно на све ово вуче и обрачун камате, јер се камата обрачунава на неплаћени део дуга, тако да када све саберемо и одузмемо, готовина коју подигнемо кредитном картицом много је скупља од рецимо готовине коју трошимо ако узмемо кеш кредит.