Медији и приватизација

Локални електронски медији у Србији плаше се приватизације. Отуда иницијатива из Ниша, Суботице, Крагујевца и Новог Пазара да телевизије буду локални јавни сервиси уместо да их неко купи.
Можда грађани у овим градовима и желе да финансирају своју телевизију али, како каже Надежда Гаће, председница НУНС-а, становници Арауа, кантона у Швајцарској, распишу референдум ако хоће да спроведу неку своју одлуку. Исто тако су могли урадити у Нишу и Крагујевцу где су локалне самоуправе већ изгласале да локалне телевизије практично буду јавни сервис, иако је то против Закона о радиодифузији по коме до краја године сви електронски медији у Србији морају бити приватизовани.

Саша Мирковић, председник Асоцијације независних електронских медија, каже да је иницијатива неких локалних медија мало закаснила. "Имам осећај за њихов страх и због тога како су репрезентовани у јавним сервисима Покрајине или Београда. Али, на који начин би се финансирали? За то не постоји законска могућност. Из већ постојеће претплате не може се издвајати за њих. Они немају изражен мањински проблем. Друго је Суботица где представници мањина кажу да на телевизији нема специфичности које би их репрезентовале и да нема довољно емисија на њиховом језику."

Мирковић каже да ће крајем ове године бити локални избори, па локалне власти имају интереса да подрже локалне јавне сервисе. "На локалном нивоу је постојала опструкција, јер локални моћници покушавају да сачувају медије као локалне разгласе. Они се плаше да би тај медиј могао да купи неки локални моћник из друге странке."

Драгана Милићевић, директор и главни уредник Студија Б, каже да би та станица била у добитку ако би је купио неко ко зна шта је традиција ове куће у којој нема профитера, већ је она жртва свих времена. "Али, тешко да ће доћи такав приватник. Зато је деведесет одсто запослених потписало да жели да Студио Б остане градски јавни сервис. Када је кафана ’Знак питања’ изузета из приватизације, зашто не би био и Студио Б?"

На питање како би се станица онда бранила од утицаја владајуће странке у граду, Драгана Милићевић одговара да са сигурношћу може да тврди да би новинари као и до сада савесно обављали свој посао, а да она својом биографијом и радним стажом такође то гарантује. "Два пута су одржани избори и на мене нико није вршио притисак нити је било примедаба. Ми смо жребањем одлучили о терминима у којима ће странке наступати." Она каже и да се доноси закон о главном граду и да Београд треба да има своју станицу. Студио Б се издржава из градског буџета и реклама. "А нама би било довољно 50 динара од претплате за јавни сервис."

Да би Судио Б избегао приватизацију требало би променити и један члан Закона о радиодифузији по коме медији чији су оснивачи општине и градови морају да се приватизују до краја године. "Не треба уништавати дух ове станице која последње четири године послује без губитака са 298 запослених и највише снимања, јер се покривају сва градска дешавања. За годину дана ми добијемо од Скупштине града колико РТС добије од претплате за 10 дана. Ја плаћам претплату, али нећу више да гледам ’Бољи живот’."

Надежда Гаће каже да је Студио Б добра телевизија, али да се треба држати закона. "Закон није разрађен до перфекције, али је најгоре не примењивати га. У новинама ’Панчевац’ запослени приватизацију виде тако што ће они постати власници и то је један од модела. Држава је најгори и најопаснији власник медија. Ако би Студио Б остао на буџету, плаћали би га грађани који већ плаћају телевизијску претплату за РТС и кабловску телевизију. Став НУНС-а је да држава не може бити власник медија."

Горан Цетинић, медијски аналитичар, каже да демократски стандарди и Европска унија  налажу да држава не сме да буде власник медија. "Ако локалне телевизије постану јавни сервиси, онда ће их држава контролисати и мењати директоре и главне уреднике а на њихова места доводити лаике. Запослени на крагујевачкој телевизији тражили су да се приватизују а сада траже да буду јавни сервис. То је последица лобирања политичких структура, али то није добро јер остаје јавни сервис и за следеће изборе када ће на власти бити нека друга странка."

Цетинић каже да Србија има више медија него Кина, али да добар део нема перспективу и нема смисла да то грађани финансирају.