И са Марса и са Венере

Од нашег специјалног извештача

Осло – Мора да нешто није у реду са Норвежанкама или са нашим балканским мушкарцима. Тек, по правилу, брак склопљен између Србина и Нордијке брзо пуца. А када се Српкиња уда за Норвежанина – они живе у љубави и пријатељству док их смрт не растави. Као свако правило и ово има светле изузетке, али ће вам оно мало Балканаца који живе на северу Европе указивати на непокорне Норвежанке које нису спремне да свом мужу пеглају кошуље, кувају ручак, или одгајају децу, док он гледа утакмицу.

Норвешка одавно предњачи у напорима да уз све остале равноправности постигне и потпуну једнакост међу половима. Још је Исидора Секулић у „Писмима из Норвешке” запазила разлику између Норвежанки и жена у другим земљама по којима је путовала. Она са чуђењем бележи да су норвешке „старе девојке” у „позоришту и на концерту на најбољим местима… најлепше одевене… најбољим накитом закићене… путују по свету… знају  језике, науке и вештине… имају времена и новца да буду свуда и на сваком месту…” Оне, додаје хроничарка у путопису, нису „ни презрене ни несрећне” и нису „комичне фигуре друштва”.

Сто година после Исидоре Секулић, Норвешка још није задовољна статусом својих жена и њихово унапређење на друштвеној лествици подупире низом нових закона. Седам година пошто је озакоњена норма да у државним и приватним компанијама бар 40 одсто жена мора да заузима највише положаје, јавна предузећа су ту квоту испунила, али приватници још оклевају да кормило фирме препусте женском полу (17 одсто).

Прва жена премијерка Норвешке Гро Харлем Брунтланд саставила је владу (1986) са рекордним бројем жена (осам министарки од 19 чланова кабинета). Од тада ниједна влада није имала мање од 40 одсто министарки.

Тамнопута Норвежанка Хадија Таџик (29), пакистанског порекла, постала је пре два месеца министарка културе, као прва чланица норвешког кабинета муслиманске вероисповести.

Стратешком циљу потпуне равноправности полова нико се у овој земљи не изругује нити је његово испуњавање скопчано са незграпним натуреним женским намештењима. Напротив. Опште је прихваћено мишљење да ће се захваљујући квалификованим женама, њиховим радним и преговарачким способностима, лакше пребродити будуће време када нафтне резерве пресуше. Још је недовољно искоришћен женски капитал и у дискретној дипломатији посредовања у решавању светских конфликата, у чему Осло држи светски примат.

Маргит Валсо, мајка две мале кћерке, директорка Норле, институције која уз подршку из буџета промовише норвешку књижевност и теоријску литературу у свету, каже да су новији закони у породичном праву олакшали њено професионално усавршавање. Породица и подела послова се, како сматра, изменила за само неколико година откад је уведено обавезно тромесечно породиљско одсуство за мушкарце. „Уколико мушкарац неће да искористи ово плаћено одсуство, он не може да га пренесе на жену која већ има своју квоту од годину дана. Невероватно колико је овај закон изменио слику породице. Данас видимо очеве како са својим мушким колегама излазе у парк са колицима, превијају бебе, држе их у наручју… Кад одем на службени пут, мирна сам, јер знам да су деца на сигурном и да мој супруг зна да их успава, нахрани, окупа…”

Није, наравно, све у прописима и квотама, многе навике су урођене или су одраз генерацијској васпитања. Нико од мојих саговорника или саговорница у Ослу нема секретарицу, а тек о кафе куварицама не би могло у нордијским условима ни да се сања. Шефица Маргит Валсо сама пали кувало, а када вода проври, ту на столу су кесице и са кафом и са чајем. Самопослуживање је саставни део сваког сусрета са амбасадорима, директорима, министрима или банкарима. Све што нађеш на норвешком столу, можеш да присвојиш ако се мало потрудиш. Потрчко, било ког да је пола, не постоји.

Маргит Валсо успела је да уз децу и посао напише свој први роман. „Драги Волтере” је историјска фикција о математичарки Емили ди Шатле и њеној страственој вези са Волтером. Критика је повољно оценила њен првенац, па планира нове радове. Понекад јој је распоред згуснут, али ипак успева да нађе времена за све.

Норвежани се у односу на овоземаљски свет и иначе често понашају као да су пали са неке друге планете. Са Марса или Венере, свеједно. Хеминг Олосен, дугогодишњи посланик у парламенту, и лидер највеће невладине организације „Не ЕУ” у Норвешкој, очигледно је са Венере. Он је одлучио да његово троје деце носе женино презиме Торкилдсон. Било би сувише дугачко да имају оба презимена, каже Олосен. Без обзира што испада као да му и нису неки род – и они и унучићи воле свога оца и деду највише на свету.

Шта би на све ово рекла Исидора Секулић, кад се и савременици ишчуђавају норвешком затурању мушкараца.

Зорана Шуваковић  

(Сутра: Пензије и за трећи миленијум)