Судбина српског језика у Италији

"Ту одмах преко мора су Црна Гора, Србија, Хрватска, знање српског може да ми помогне да лакше нађем посао", открива млада Италијанка зашто се определила да студира наш језик на Катедри за српски језик и књижевност у Барију. Њене колегинице потврђују да је и њихов разлог исти. Мада уче екавску варијанту, не праве разлику између српског и хрватског, јер ни на Катедри ова два језика нису раздвојена.
И данас, као и пре једног и по столећа, српски језик се у Италији помиње увек заједно са хрватским, па чак и у Барију, чија катедра је једна од највећих по броју студената и где лекторат негује екавску варијанту српског језика, потврђује нам шеф катедре, професорка Светлана Стипчевић.

Због географског положаја и отворености према земљама Балкана, Бари има дугу традицију не само трговачког већ и културног посредника између двеју јадранских обала. То је разлог што се српски језик овде учи још од 19. века, тачније од 1882. године када је основана Краљевска висока трговачка школа, која ће касније постати темељ будућег универзитета.

Бошњачки и монтенегрински

Катедра за српскохрватски почела је са радом, на универзитету у Барију, шездесетих година прошлог века, а редовнију наставу бележи доласком слависте Данданина ди Сара, 1965. године. Први лектор на катедри у Барију био је Хамдија Хајдархоџић, дубровачки муслиман, а затим су се наизменично ређали српски и хрватски кадрови. Од 1999. године Катедру је преузела Светлана Стипчевић, а лектор је преводилац Драган Мраовић.

– Мада на италијанским универзитетима још није дошло до званичног одвајања српских и хрватских катедри, већ је задржан углавном свуда исти назив, српскохрватски или српски и хрватски, у последње две године све су присутнији покушаји да се на овом плану уведе "више реда", пошто се у међувремену појавио и "нови" језик, бошњачки или босански, а куца на врата и црногорски, то јест монтенегрински – каже професорка Стипчевић, предвиђајући да ће се најбезболније решење вероватно наћи у задржавању заједничког имена или ће се име језика препустити случају.

Према њеним речима, славистичке катедре заступљене су на 39 универзитетских центара у Италији, од Аквиле до Витерба. Најбројније су катедре руског језика, док су катедре за српски и хрватски (или српскохрватски) на трећем месту и постоје у Барију, Пескари, Фиренци, Ђенови, Напуљу, Падови, Риму, Торину, Трсту, Удинама, Венецији и повремено у Форлију. Занимљиво је да их нема на два универзитета у Милану, у зони највеће српске дијаспоре данас, додаје она.

Добра позиција србокроатистике не значи истовремено и добру позицију српског језика данас у Италији, каже Светлана Стипчевић.

– Ситуација се драстично променила на штету српског језика у последњој деценији прошлог века, па је крајем деведесетих година у Италији постојао само један српски лекторат, и то у Барију, док се истовремено хрватски учио на осам славистичких катедри – објашњава она, додајући да је српски лекторат у Риму покривао (и покрива) лектор из Босне и Херцеговине.

Адио, Бари

Данас је ситуација нешто боља, јер се поред Барија, српски предаје и у Торину и Венецији, док је у Пескари и Напуљу, где постоје само хрватски лекторати, он допунска варијанта. 

– То у суштини значи да се на свим осталим српскохрватским катедрама предаје искључиво хрватски, изузев Рима, где је заступљена босанска варијанта српског језика – потврђује Светлана Стипчевић, додајући као куриозитет да на универзитету у Трсту, на катедри чији је шеф некадашњи професор Београдског универзитета, не постоји српски лекторат, иако је по бројности сарадника и предавача за ову материју он на првом месту у Италији.

Катедра за српски језик и књижевност у Барију смештена је на четвртом спрату новије зграде Факултета за стране језика, који се налази у самом универзитетском центру града, поред Ректората и Правног факултета. За ових осам година професорка Стипчевић је довела у Београд више од 150 студената из целе Пуље на разне стипендије и курсеве језика, а катедра је подржала многе иницијативе које је предузимало Удружење "Мост за Београд", па тако и изложбу о страдању деце у Јасеновцу.

Каква је даља перспектива српског језика у Италији, тешко је проценити у овом тренутку. Може се веровати да ће се одржати и опстати у Торину и Пескари, каже Светлана Стипчевић. Кад је реч о лекторату у Барију, он је, према њеним речима, био и сада је под великим притиском Хрватске, а последњих година и Црне Горе, да се доведу кадрови из ових земаља, што значи да се предаје хрватски или црногорски језик.

Будући да шеф катедре наговештава да би ускоро могла да каже "Адио, Бари" и да се врати у Београд, јер је, како сматра, испунила своју мисију овде, постоји оправдана бојазан да би то могло да се претвори и у адио српском лекторату у овом граду.