Мали национални колач за чиновнике

Приликом расправа о томе како да се смањи број радника у јавном сектору као један од аргумената наводи се да они учествују са 26 одсто у укупном броју запослених. При том се не рачунају запослени у јавним предузећима. Може се чути да је такав однос знатно виши него на западу. У најновијој анализи Фискалне стратегије Фискалног савета, наводи се да је на основу анализе Светске банке „бреме” од 440.000 запослених у јавном сектору могуће смањити за најмање пет одсто. Пре свега у образовању, здравству, локалној самоуправи и јавним агенцијама. Дакле, реч је о 22.000 људи који би у некој перспективи могли остати без посла.

Горан Николић из Института за европске студије сматра да то није уштеда која би озбиљније побољшала јавне финансије Србије.

– Када се број запослених у нашем јавном сектору упореди са укупном популацијом добија се сасвим другачија слика од оне која постоји у великом делу јавности. Посматрајући број запослених у укупном јавном сектору Србије, без јавних предузећа, као део укупне популације, долазимо до податка од 6,2 одсто. Ако додамо јавна предузећа онда је то 7,6 одсто. Земље региона, попут Хрватске или Црне Горе, имају један процентни поен виши удео запослених у јавном сектору у укупном становништву, а Словенија за два. Велика Британија, рачунајући и јавна предузећа, има 9,4 одсто запослених у јавном сектору у укупној популацији, Канада 10,7, од тога 2,5 одсто у здравству, Немачка 6,2, Пољска 9,2 одсто – каже Николић.

У Србији у образовању ради око 140.000 људи, што је 1,95 одсто укупне популације, док је европски просек 3,46 одсто. У Белгији је у сектору образовања запослено 3,5 одсто укупне популације, у Мађарској 2,6, у Пољској 3,1, у Чешкој 2,7, у Словенији 3,1, у Грчкој три, у Немачкој 2,9, у Британији 4,9, а у Румунији 2,1 одсто.

Према најновијем истраживању Светске здравствене организације у Србији, као и у Црној Гори, на 10.000 становника постоји 21 лекар. У Албанији 12, што је најлошији однос у целој Европи. Следи БиХ која има 16 лекара. У региону југоисточне Европе, најбоље рангиране земље су Македонија и Хрватска, у којима на 10.000 становника долази 26 лекара. У Словенији их има 25. Куба заузима прво место, где на 10.000 становника има 62 лекара. У Грчкој је такође 62 лекара на 10.000 становника, у Белорусији 52, Аустрији 49, Грузији 48, Русији 43, Норвешкој 42, Швајцарској 41 лекар на 10.000 становника.

 – Ако се величина нашег јавног сектора посматра кроз број запослених у њему у односу на укупан број становника онда је њихов удео скроман, међу најмањим у Европи. Наравно, многи ће потегнути тезу да с нашим бруто домаћим производом не можемо да финансирамо толики јавни сектор. И то је неоспорна чињеница.

Друга често помињана теза је да је продуктивност радника у нашем јавном сектору ниска у поређењу са западом Старог континента. Међутим, познато је да у услужним делатностима, које махом чине јавни сектор, нема драстичне разлике у продуктивности између земаља сличне културолошке матрице – сматра Николић.

На пример лекар опште праксе у Немачкој не може да има много већу продуктивност од оног у Србији, а сличан је случај са већим делом послова у администрацији или школству. Чак и да је разлика у продуктивности значајна, то би само имплицирало да је потребно запослити више људи у јавном сектору, а мање их плаћати. Нажалост, ово друго је случај, јер су запослени у нашем школству, здравству, војсци, администрацији плаћени око пет пута мање него њихове колеге на западу континента. Ни теза о томе да је једино код нас више плаћен рад у јавном сектору него у приватном апсолутно не стоји. Практично све земље запада имају исту ситуацију. Јавни сектор има у просеку веће зараде, али се то наравно објашњава вишим просечним квалификацијама запослених, што је и у Србији случај.

Јавни сектор Србије посматрајући удео јавне потрошње у БДП-у је око европског просека. Увидом у предлог консолидованих буџетских расхода за 2013. године види се да тај трошак чини 49,5 одсто БДП-а, али се реалним обрачуном домаћег БДП-а (који је по Фискалном савету и ММФ-у мало потцењен) долазимо до 47,8 одсто расхода јавног сектора у БДП-у током 2012.