Пензије и за четврти миленијум

Од нашег специјалног извештача

Осло – Европа је на раскрсници, да ли да задржи државу социјалног благостања или да се због кризе одрекне своје препознатљиве суштине. Норвешка нема ту дилему.

Њихова мука је супротне природе. Откако су пре четрдесет година први барели нафте и гаса почели да се ваде са дна мора, нација страхује да ће је мирис течног злата омађијати. Да ће понесени огромним профитом занемарити све остале привредне гране, допустити да се створе велике имовинске разлике, изгубити своју тако цењену самобитност, постати лењи и незаинтересовани. Једноставно, да ће их стићи клетва нафтоносних земаља у којима већина све лошије живи док се профит од енергената претаче у џепове шеика и бонусе менаџера мултинационалних корпорација.

Нација је на време укључила све осигураче да их ова клетва не сустигне: њихов глобални инвестициони фонд, саздан од енергентског профита, у овој години нарастао је за још 30 милијарди долара. Иако у тој касици-прасици, која вештим инвестицијама себе оплођује, имају већ близу 600 милијарди долара, ова позамашна сума се не пушта у оптицај.

 По широком општепартијском и народном договору, фонд до даљег неће бити окрњен. То је огромни норвешки сеф, кутија максималне транспарентности у коју свако кад год хоће може виртуално да завири. Али је предата у веште руке најбољих стручњака у Министарству финансија који га користе за куповину акција. Деонице норвешког фонда су уграђене у осам хиљада најјачих компанија на свету.

Ову једноставну националну филозофију спремно ће вам објаснити сваки појединац из стручног технократског тима задуженог да у име свих Норвежана управља фондом.

„Па кад ћете већ једном почети да га трошите”, било је питање које сам поставила у канцеларији етичког савета пензионог фонда.

Људи који управљају овом касом налазе се у здањима владе чији поједини делови су још неупотребљиви после страховите експлозије коју је подметнуо Андре Брејвик, пре него што је свој крвави пир пребацио на острво Утоју убивши седамдесеторо деце.

Канцеларије министарстава бројних одбора измештене су најчешће у оне делове ове широке вишеспратнице коју Брејвик није успео да разори. Селидба услед страховитог догађаја није унела пометњу у рад било ког министарства па ни финансијског.

Ипак, питање о почетку трошења стално растућег фонда остаје без очекиваног конкретног одговора.

„Зато што је његов циљ да се из нафтног профита осигура стабилни темељ за будућност и генерације које долазе, не могу вам рећи кад ће и да ли ће уопште икада главница почети да се троши”, каже енергична Ели Лунд која је на челу етичког савета овог фонда.

Она објашњава да је њихова превасходна обавеза да „обезбеде трајни и чврст финансијски прилив који се добија паметним инвестицијама”.

„То је једини начин да будуће генерације уживају у благодетима од актуелног нафтног богатства.”

Мада је недавно у Северном мору пронађено још једно велико налазиште нафте, не зна се колико ће још дуго трајати експлоатација црног злата. Али су зато Норвежани решени да не одустану од свог друштвеног модела који подразумева високе и свестране социјалне бенефиције, што је могуће мање социјалне разлике, једнаке шансе за успех, максималну солидарност са угроженима, било да је реч о болеснима и мањинама, било о сиромашнима у свету.

Сем филозофских и хуманистичких националних мотива, фонд има и јаку економску логику.

„Када бисмо сав тај финансијски прилив уложили у нашу економију, то би је потпуно уништило. Уместо тога трошимо само око четири одсто суфицита од онога што се процењује као дугорочни профит фонда. Остало се ставља на страну за будућност. То је пренос нашег природног богатства у новац, који ће за многе будуће генерације осигурати исту овакву социјално одговорну државу какву данас имамо”, каже Аслак Сканке из етичког тима пензионог фонда.

У осталом делу Европе се не зна шта ће бити сутра, да ли ће пензионери примити следећу пензију и да ли ће моћи од ње да преживе. У Норвешкој тврде да ће пензије довољне за удобан живот бити исплаћиване и у четвртом миленијуму.

У целом том благостању човек би на улицама Осла очекивао да види сјај и луксуз. Ништа од тога. Домаћи лосос, харинге и бакалар уз кромпир, шаргарепу и зимско поврће доминирају у јеловницима свих, па и ексклузивних ресторана. Недавно је донета одлука да се домаћа пољопривреда додатно заштити увођењем астрономских такса на увозне намирнице. У ретко којој самопослузи се може видети француски, шведски или дански сир. Ко хоће да га окуси, морао би да за њега плати јако високу цену. Јер порез на увозни сир је сада нарастао на две стотине одсто. У земљи се високо цене и промовишу сопствени млечни производи – смеђи козји норвешки сир и пре свега норвешко млеко.

Норвежани ипак не пропуштају да нагласе како је нафта створила многе разметљиве богаташе, што одскаче од њиховог имиџа. Тако је ових дана у продавници скијашке опреме замерено једној муштерији на његовој збирци најскупљих скија. Купио је већ пети пар, рекла је узбуђено ТВ водитељка. Као да и она опомиње нацију да приказивање богатства „није норвешки”.

(Сутра: Српски рудар у јаму лети авионом)