Културна размена у приватним рукама

Обнављању српско–хрватских или хрватско–српских културних веза допринеле су махом приватне иницијативе и невладин сектор. Српска и хрватска држава углавном су биле по страни у даљем развијању поменутих веза, мада је Министарство културе и информисања Републике Србије недавно  финансијски подржало гостовање Томислава Маринковића, Јасмине Врбавац и Дејана Симоновића у Хрватском друштву писаца у новембру 2012.  Једна од првих књига која је пробила лед књижевне сарадње Србије и Хрватске била је књига Игора Мандића „Романи кризе”, (Просвета, 1996). Београдска издавачка кућа „Ренде“, (а ту је и српско представништво хрватског ВБЗ-а), даје најсликовитији преглед савремене хрватске књижевне сцене, а дела Миљенка Јерговића, Ведране Рудан, Рената Баретића, Анте Томића...не „преводи”, већ их преноси у изворном облику.

Затим је у хрватском „Аркзину” штампана књига Владимира Арсенијевића „У потпалубљу” 1998, а наредне године „Ово би могао бити ваш срећан дан” Милете Продановића. У Српском књижевном друштву гостовали су хрватски писци, а писци из Србије угошћени су у Хрватском друштву писаца. Постојала је заједничка иницијатива ова два друштва за оснивање часописа „Матош експрес”, али она није остварена због изостанка државне подршке. Културна установа Пароброд и Дом омалдине Београда организовали су овог новембра викенд савремене хрватске поп културе, док се манифестација „Дани српске кутуре” у Хрватској, у организацији СКД Просвјета, одржава  од 2006. године.

Последњи филм снимљен у српско-хрватској копродукцији пре почетка рата био је „Вирџина” Срђана Карановића (1991). Осаманест година касније Винко Брешан поново спаја хрватску и српску кинематографију у филму „Није крај”, док Јанко Баљак 2006. године прави прву непропагандну документарну копродукцију „Вуковар-последњи рез”, у продукцији ТВ Б92.

На концерту у мају 2012,првом у Загребу после 30 година, представила се Београдска филхармонија. Диригент Загребачке филхармоније Миљенко Пуљић изјавио је да ово гостовање треба да пређе у традицију. Ове јесени, у оквиру циклуса „Пика-Точка-Тачка”, у препуној сали Коларчеве задужбине наступила је Загребачка филхармонија.Концерт је започеоделом „Samba da camera” композитора Иве Јосиповића,председника Хрватске.

Последњих година интензивира се позоришна сарадња.Загребачкопозориште„ЗеКаЕм”, извело јенеколикопредставауЈДП- у, а ЈДП  узвратило гостовање. У„Гавели” су виђене ЈДП-овепредставе: „Тартиф”, „Такојеморалобити”, „Метаморфозе”, „ДрамаоМирјанииовимаокоње”…

У хрватским градовима забележена су и гостовања Београдског драмског позоришта, „Атељеа 212” и  „Позоришта на Теразијама” које већ две сезоне учествује на Фестивалу мјузикла у Опатији. Тања Мандић Ригонат режирала је у Ријеци по тексту Ведране Рудан представу „Дабогда те мајка родила”, а Југ Радивојевић „Крчмарицу Мирандолину”. Оливер Фрљић режира у Београду, Богдан Диклић режирао  „Професионалца” у Загребу.

Када је реч о изложбама присуство уметника из Хрватске видљиво је на колективним изложбама попут Октобарског салона, док су у Загребу излагали уметници из Србије у галеријама „Мирослав Краљевић” и „Нова” где је у току  изложба групе Споменик. Независна асоцијација „Ремонт“ представила је (2009) своје уметнике у Пули, а посета је узвраћена 2010.

На културном плану воља за сарадњом постоји, али би државне институције са обе стране  требало да створе јаче претпоставке за ову комуникацију.

М. Вулићевић