Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА ДУНАВСКОЈ ГРАНИЦИ РИМСКОГ ЦАРСТВА

Тајне римских утврђења на Дунаву

Дунавски лимес, као део некадашње границе Римског царства, један је од најзначајнијих археолошких и културних система у Европи
Тајне римских утврђења на Дунаву
Нова открића о животу Римљана на Дунаву (Фото: Музеј Голубац)

Голубац – Током пролећне археолошке кампање, од априла до јуна ове године, настављена су систематска истраживања римског утврђења Купе, једног од најзначајнијих локалитета римског периода на простору Доњег Подунавља и Дунавског лимеса.

Вишегодишњи истраживачки пројекат започет је 2024. године, када су отворене прве истражне сонде са циљем утврђивања степена очуваности локалитета и његовог научног потенцијала. Током 2025. откривен је први већи сегмент западног бедема, чиме су потврђене претпоставке о изузетном значају овог античког утврђења.

Археолози су током истраживања открили део западног бедема са сегментом унутрашње куле старије фазе утврђења, док је спољна кула млађе, касноантичке фазе у потпуности истражена. Покретни археолошки налази потврђују да је утврђење било у употреби и током рановизантијског периода, а утврђено је и постојање још једне фазе обнове и доградње бедема у антици.

Откривени остаци представљају драгоцен допринос проучавању развоја римске војне архитектуре и живота на дунавској граници Римског царства, наводе из Музеја у Голупцу.

Истраживања реализују Археолошки институт, Народни музеј Пожаревац у сарадњи са Регионалним заводом за заштиту споменика културе Смедерево, уз подршку општине Голубац и Министарства културе.

Министар Никола Селаковић, током недавне посете Пожаревцу, изјавио је да је то министарство обезбедило милион динара за даља истраживања локалитета Купе, чиме је практично најавио јесењу археолошку кампању од септембра. У овој фази фокус археолога биће на додатном истраживању унутрашње куле старијег дела утврђења и његових фортификационих целина.

Међутим, та средства неће моћи да покрију све трошкове па ће се истраживачи ослонити на додатну помоћ општине Голубац, која учествује и у финансирању прве фазе истраживања као и експропријације приватног земљишта неопходног за даља истраживања, заштиту и уређење локалитета.

Ову додатну подршку истраживањима, чије је крајњи циљ формирање археолошког парка на локалитету Купе, најавио је недавно и председник општине Голубац Небојша Мијовић, оценивши да је то њихов стратешки циљ јер би се знатно обогатила туристичка понуда овог краја.

Формирање Археолошког парка Купе представља један од најзначајнијих развојних пројеката у области културног туризма у Голупцу. Замишљен као простор у којем ће археолошки остаци бити очувани, стручно презентовани и доступни посетиоцима, овај локалитет има потенцијал да постане нова препознатљива тачка на туристичкој мапи Србије и значајна станица на европским рутама римског наслеђа.

Заједно са Голубачком тврђавом, манастиром Тумане, природним вредностима Националног парка „Ђердап” и величанственим током Дунава, будући Археолошки парк Купе чиниће јединствену туристичко-културну целину. На релативно малом простору посетиоци ће моћи да доживе више од две хиљаде година непрекинутог историјског трајања – од римског периода, преко средњег века, до духовне и природне баштине по којој је Голубац данас препознатљив, сматрају у Музеју Голубац.

Дунавски лимес, као део некадашње границе Римског царства, представља један од најзначајнијих археолошких и културних система у Европи. Овај сложени одбрамбени појас, који се простирао дуж Дунава, повезивао је војне логоре, утврђења, путеве и насеља, сведочећи о снази, организацији и утицају римске цивилизације. Данас, Дунавски лимес има посебан значај кроз процес номинације за упис на Унескову листу светске културне баштине, што додатно истиче потребу за очувањем. Локалитет Купе, на коме се налазило античко утврђење Каструм Купе и цивилно насеље (vicus) из периода 1–4. века нове ере, заузима посебно место на Дунавском лимесу, са изузетним потенцијалом за нова научна сазнања о војној организацији, економији и свакодневном животу у пограничним областима Римског царства, сматрају археолози.

Први записи о овом локалитету потичу од путописца Феликса Каница и археолога Милоја Васића, којима су поставили основу за каснија истраживања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.