Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У САВСКОМ АМФИТЕАТРУ

Водоторањ – нови центар за дигиталне изложбе

Пажљиво је рестауриран и дат му је оригинални теракота-црвени тон. – Једно је од најпрепознатљивијих обележја Ложионице
Водоторањ – нови центар за дигиталне изложбе
(Фото: Марина Ловрић Јанчевић)

Последњи објекат у комплексу некадашње ложионице у Савском амфитеатру која је прошле године обновљена у Центар за креативне индустрије и иновације, водоторањ са жутом пасарелом која до њега води из парка, односно трга, простора некадашње железничке окретнице, биће отворен на јесен, кажу у „Ложионици доо”. Око 30 санираних квадрата водоторња висине 12 метара који малтене додирује „Газелу” и чија је спољашњост офарбана у боју теракоте биће нови простор за савремене изложбе.

Припрема прве, како кажу у том предузећу које управља вишенаменским центром, у току је. Под водоторња биће од лед екрана и на њему ће бити постављено 17 полулежећих седишта. Објекат је прилагођен особама са инвалидитетом.

– Водоторањ пречника осам метара једно је од најпрепознатљивијих обележја Ложионице у којем ће посетиоци моћи да уживају у имерзивним и дигиталним изложбама. Он је пажљиво рестауриран и дат му је оригинални теракота-црвени тон повезан са оближњим мостом. Тај избор носи снажну симболику: у току изградње „Газеле”, торањ је био планиран за рушење. Али, опстао је и данас стоји као обновљени градски симбол. За водоторањ имамо употребну дозволу – наглашавају у „Ложионици доо”.

То здање у оквиру комплекса Ложионице са окретницом, малобројни сачувани објекти индустријске железничке архитектуре подигнути пре Другог светског рата, било је једно од кључних за функционисање железничког саобраћаја у Београду – подигнуто уз колосеке на местима где су парне локомотиве допуњаване водом и припремане за пут.

– На месту данашњег торња кроз историју су се смењивале три грађевине. Прва је подигнута пре Првог светског рата, али је разорена током ратних операција. Нова је изграђена између 1924. и 1926. године, у време када се железнички саобраћај интензивно развијао. У току Другог светског рата торањ је поново оштећен, после чега је уследила обнова. Тада је стара конструкција добила другачији, савременији облик – онај који се на овом месту налази од 1945. Према незваничним подацима, у пројектовању међуратне верзије водоторња учествовао је и Милутин Миланковић, један од највећих српских научника и изузетан грађевински инжењер – подсећају у Ложионици.

Центар креативних индустрија и иновација отворен је октобра прошле године, после двоипогодишње реконструкције комплекса некадашње ложионице из 1925. године у којем су саграђени и пословна зграда, седиште Канцеларије за ИТ и електронску управу, као и подземна гаража, док je некадашња окретница претворена у трг. Пре грађевинске дозволе и камена темељца из 2023. за градитељски захват на локацији, данас у оквиру Београда на води, пре пет година био је организован међународни конкурс за реконструкцију и адаптацију ложионице.

На том јавном такмичењу које су расписали инвеститори пројекта – Канцеларија за информационе технологије и електронску управу и национална платформа „Србија ствара”, победиле су архитекте Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум из студија „AKVS architecture”. Њих двоје су за пројекат „Центар креативних индустрија и иновација Ложионица и Кућа е-Управе” добили седам награда.

Они који буду заинтересовани да из прве руке чују све о претварању индустријског наслеђа у место које „окупља, инспирише и подстиче стварање” имаће прилику да то учине 12. августа од 14 часова и 22. августа од 11 часова за када су заказана нова стручна вођења, прво је на енглеском, друго на српском језику, кроз овај вишенаменски центар.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.