Понављање напада на „непатриотске” НВО

Српски народни покрет „Наши” објавио је на свом сајту листу под називом „Црни списак невладиних организација”, именујући 18 које најхитније треба забранити јер су антисрпске. „Наши” су најавили и да ће Уставном суду поднети захтев за забрану свих НВО које крше Устав. Није ово ништа ново и до сада су невладине организације доживљавале блаћења и претње.

Милош Ђајић, из Центра модерних вештина, каже да је то пре свега играње на карту стереотипа, иако су НВО урадиле много када је у питању суочавање с прошлошћу и заштитa људских права.

„Многе организације цивилног сектора су урадиле много доброг и зато су претње и њихове најаве у медијима недопустиве. Циљ је овога пута био застрашивање.”

Недавно је Уставни суд одбио за да забрани рад СНП „1389” и СНП „Наши”. После анализе њихових програма, начела и активности чланова ових организација, суд је образложио да су разлози за укидање неке организације насилно рушење уставног поретка, кршење зајамчених људских и мањинских права или изазивање расне, националне и верске нетрпељивости, што није случај са овим организацијама.

После одлуке суда, „Наши” су затражили забрану рада ових организација: Фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Центар за културну деконтаминацију, ЈУКОМ, Хелсиншки одбор за људска права, „Пешчаник”, Фондација „Егзит”, Иницијатива младих за људска права, Санџачки одбор за заштиту људских права, Аутономни женски центар, Реконструкција женски фонд, Београдски центар за људска права, Иницијатива младих за људска права, Амнести интернешнел, Грађанске иницијативе, Квирија центар, Геј-стрејт алијанса и Докукино.

Владина Канцеларија за сарадњу с цивилним друштвом огласила се саопштењем у коме се каже да се оваквим иступањем у јавности нарушава углед Србије и међународне заједнице која од 2000. године финансијски подржава како државне институције тако и цивилно друштво као активне партнере у свеукупним друштвеним реформама и објаснила да је помоћ коју међународна заједница издваја за Србију усмерена на све секторе у друштву, укључујући државне институције, привреду и цивилно друштво. „Наши” су одмах затражили смену директорке Канцеларије Иване Ћирковић.

НВО не цветају руже ни у Русији, где је ступио на снагу закон који организацијама за заштиту људских права налаже да се региструју као „страни агенти” зато што добијају новац из иностранства.

Амнести интернешенел позвао је руску владу да не примењује тај закон, оцењујући да он угрожава развој цивилног друштва у Русији, а многе НВО су најавиле да се неће регистровати као страни агенти јер то ни нису.

У Србији није дошло дотле, али измене Закона о порезу на добит предузећа даје олакшице предузећима само уколико дају финансијска средства установама које пружају услуге социјалне заштите што значи да изоставља удружења иако је то предвидео Закон о социјалној заштити.

И Закон о буџетском систему, који је усвојен у септембру и који предвиђа да сви примаоци средстава из буџета треба да отворе рачун у трезору, закомпликоваће и успорити процедуру с новцем, објашњавају у Грађанским иницијативама.

Код нас није прихваћена ни Декларација ЕУ о бранитељима људских права, каже Милан Антонијевић, из ЈУКОМ-а. Он каже да је добро то што се огласила Владина канцеларија, али да не треба давати превелики простор овим догађањима јер „Наши” хоће да се појаве у медијима. Ако су НВО радиле нешто лоше, ту су закони и тужилаштво који се баве расном и другим дискриминацијама.

„Они који штите људска права су заштићени од прогањања. Али, виђали смо то и раније и то баш када се боримо против дискриминације или насиља. Не треба им давати простора, јер стотине грађана добија помоћ од ЈУКОМ-а и других НВО, а ако не раде у складу с прописима, њима треба да се бави тужилаштво.”

Маја Мићић, директорка Иницијативе за људска права, каже да пракса прављења спискова „антисрпских”, „издајничких” и „неподобних” организација или појединаца само показује колико ово друштво очигледно није далеко одмакло од чувених подела на „издајнике” и „патриоте” по критеријумима које одређују екстремисти и од реторике за коју смо веровали да је остала у времену иза нас.

„Наши” би требало да буду групација која је у погледу свог деловања у потпуности маргинализована, али нажалост у комбинацији с медијском пажњом и изостанком икаквог критичког односа институција, осим Владине Канцеларије која се након тога такође нашла на удару, оно што они говоре и заступају не да није забрањено и санкционисано него постаје легитимно и релевантно.

Овај списак не треба да нас забрињава јер нас то ставља на праву страну, већ друштво, због младих људи, којима у тренутку поновног буђења национализма и лошег образовног система „Наши” и њима слични лако постају васпитни фактор.”