Клон хард-диска као доказ

Оснивањем Посебног одељења за високотехнолошки криминал у Окружном јавном тужилаштву у Београду, Србија је постала једна од малобројних земаља у Европи која на овај начин почиње да се бори против компјутерског криминала.
Првог специјалног тужиоца за ову област Лидију Комлен-Николић на интернет форумима већ називају првим "српским сајбер шерифом".
У интервјуу за наш лист, она каже да је очекује обиман и веома захтеван посао.

• Када говоримо о сајбер криминалу, о којим кривичним делима је реч?

– У овом тужилаштву тренутно има око педесетак предмета, од чега се око 90 одсто односи на пиратерију, а преосталих десет одсто углавном на компјутерску превару. Компјутерска превара подразумева да особа користећи компјутер на одређени сајт постави лажне податке и наведе људе да нешто учине или не учине на штету своје имовине. У област сајбер криминала спадају компјутерска саботажа, прављење и уношење компјутерских вируса, као и неовлашћен приступ заштићеном рачунару. Тренутно немамо надлежност за дечју порнографија преко интернета и фалсификовање платних картица, али сарађујемо са колегама који раде на тим предметима.

• Колико је у Србији заступљен сајбер криминал?

– До сада није рађена ниједна релевантна студија о томе. Мој циљ јесте да успоставим такозвану централизацију података, да на једно место стижу информације из полиције и тужилаштава.

• Колико би требало да познајете компјутерску технологију да бисте радили посао специјалног тужиоца за сајбер криминал?

– Људи обично живе у заблуди и мисле да они који се баве мојим послом морају да буду хакери. Суштина је у томе да познајете, разумете и да имате компјутерско знање, али је првенствено битно то да будете врхунски правник јер поступате пред судом. Закон каже да судије и тужиоци морају да имају потребна информатичка знања али не морам да пишем компјутерске програме, јер у том случају не бих седела у тужилаштву већ бих била у фирми која се бави информационим технологијама. Сматрам да човек на мом месту мора да буде добро правно поткован да би технички напредак уподобио правној норми. Треба уложити велико правно знање и на одговарајући начин заступати предмет пред судом, јер је циљ сваког тужиоца осуђујућа и правоснажна пресуда.

• Да ли имамо довољно квалификоване стручњаке за обрачун са сајбер криминалом?

– Имамо обучене људе, али знања никад доста. Технологија се јако брзо развија тако да је неопходно стално бити у току и непрекидно се усавршавати и учити. Обука је стално присутна – у полицији, у тужилаштву и судству. Већ сарађујемо са Народном банком Србије и ускоро ћемо организовати семинаре на тему банкарског пословања и злоупотребе платних картица.

• Да ли имамо довољно стручне вештаке за сајбер криминал?

– Једина овлашћена институција за постављање вештака је тренутно Министарство правде и за сада постоји један једини вештак за ИТ технологију. Постоји Друштво ИТ вештака које има врхунске стручњаке, али нису на званичном списку. Битно је да сада полиција има одсек за обраду дигиталних доказа, а такође и Институт за безбедност има потребну технологију. Тако велики део посла урадимо у фази преткривичног поступка и онда располажемо са доказима који су валидни за суд и могу да се употребе у главном претресу.

• На који начин сарађујете са полицијом?

– Сарадњу са полицијом бих могла укратко да опишем као "двосмерну улицу" јер је неопходно да уско сарађујемо и размењујемо информације. У оквиру Службе за борбу против организованог криминала постоји формално Одсек за сузбијање компјутерског криминала. Међутим, Закон о сајбер криминалу предвиђа формирање посебне службе у оквиру МУП-а која ће бити под мојом ингеренцијом и поступаће по мојим налозима. За сада имам одличну сарадњу са делом криминалистичке полиције који тренутно постоји.

• А сарадња са провајдерима Интернет услуга?

– Та сарадња је неопходна, а ускоро ће бити потпуно прецизирана и формализована. Ми смо и раније сарађивали, јер постоји огроман број предмета које не бисмо могли да урадимо да није било размене информација са провајдерима. То и њима иде у прилог јер тако корисницима гарантују безбедност. Међутим, увек се намеће питање да ли ће се људи осећати као да их неко увек посматра и контролише ако ми остваримо одређену врсту контроле интернет саобраћаја. Мислим да је боље да се одређени део интернет саобраћаја евидентира, јер од података које имају искључиво интернет провајдери зависи откривање кривичног дела, проналажење и процесуирање учинилаца.

• Са каквим тешкоћама се сусрећете приликом откривања кривичних дела из области високотехнолошког криминала?

– Ситуације се разликују од случаја до случаја, нарочито када је реч о Интернету. Сада постоји могућност да неко отвори домен и сајт који гарантују анонимност сервера и приступа ИП адреси. У том моменту мени се затвара свака даља истрага. Много таквих сајтова је постављено у Кини, Суринаму… Могу бесплатно да се отворе и да се на њих стави било који садржај, а практично радња извршења није у нашој земљи. Управо због тога је важна Конвенција СЕ о сајбер криминалу јер она омогућава међународну сарадњу.

• Да ли се од учиниоца кривичног дела рачунар обавезно одузима и како се извлаче подаци из њега?

– Рачунар се одузима у зависности о којем кривичном делу је реч. Подаци из њега се не бришу, већ се у присуству браниоца клонира (копира) хард диск. Значи, не дира се иницијелни хард диск јер свако његово отварање и чепркање по компјутеру мења доказе. Уместо тога, докази се прикупљају на основу клона хард-диска. Чак се и само клонирање хард-диска ради без укључивања компјутера. Битно је рећи да нисмо ми ништа ново измислили, већ смо применили технологију и искуство енглеске полиције и њихове "Хај тек јунит". Они имају Приручник о томе "шта треба урадити са рачунаром а да се не оштете докази.

Код кривичних дела која су почињена компјутером, они се увек одузимају по окончању суђења ако је осуђујућа пресуда правноснажна, а ако није они се враћају власнику.