Каква је будућност штампаних медија

Све што брже, јефтиније и боље ради на интернету тамо се и сели, каже о будућности новина, ТВ, музике и оглашавања професионални футуролог Герд Леонхард. Стручњак за предвиђање нових пословних тенденција биће један од предавача на конференцији о трендовима у медијима, „Семпл”, која се 29. и 30. новембра одржава у Порторожу.

У разговору пред одлазак у Словенију, саветник компанија „Гугл”, „Јутјуб”, „Нокија”, „Сони” и британског листа „Гардијан” каже да своја предвиђања заснива на анализама, али и на инстинктима. Од њега се очекује да открије шта је следећа велика ствар у медијима и индустрији забаве. О томе говори на семинарима и предавањима на универзитета у Швајцарској и Бразилу.

Десет година је радио као композитор, гитариста и музички продуцент да би га онда, како каже, закачио вирус интернета. Посветио се е-пословању у меки технологије, Калифорнији. Коначно, пре неколико година вратио се у Базел где данас живи и припрема савете за клијенте. Често га занима будућност индустрије која је обележила његову прошлост.

– Већ сада музичка индустрија покушава да склопи уговоре са телекомуникационим компанијама широм света. У том удруживању музике и мобилних услуга видим свој, истина, индиректанутицај – објашњава Леонхард.

Његов директан савет је: не покушавајте да зауставите бесплатно скидање филмова, музике и чланака са светске мреже! На питање које следи – како ће онда шоу-бизнис и медији заштитити своје интересе – Леонхард одговара:

– Власници медија ће покушати да наплаћују приступ садржају, али већина њих неће успети јер би изгубили кориснике, а тиме и огласе. Није реч о томе да ли се нешто плаћа, већ шта се плаћа. Корисници ће увек платити за нешто што вреди, за оно што је боље и брже и што је довољно јефтино да би свако могао да га приушти.

Као добар пример наводи „Нетфликс”, сајт који претплатницима омогућава да путем интернета гледају филмове и ТВ програм по жељи.

– Имају 33 милиона корисника. О томе говорим: људи ће платити за оно што је вредно и нико их не може присилити да троше новац на ствари које не сматрају вредним.

Због свега, наш саговорник верује да медији не би требало да ограничавају свој садржај на интернету, већ да пронађу разлог због ког ће корисник рећи: „За ово сам спреман да платим”.

Његова девиза је – људи ће радо издвојити новац за додатне вредности, односно посебан квалитет који не могу да добију бесплатно.

– Једини разлог због којег сам, рецимо, претплаћен на „Економист” је што ми та претплата дозвољава да слушам звучне верзије чланака. Неки плаћају за „Киндл” јер је он лакши за читање од бесплатних ПДФ фајлова.

Лакше, брже, једноставније одлике су интернета због чега готово свако пословање добија префикс „е”. Медији се овој стварности прилагођавају годинама уназад побољшавајући своје сајтове.

– Све физичке медије преузимају дигитални медији, садржај се премешта у „облак” и питање је само колико ће времена овом тржишту, као и оглашивачима,бити потребно да се прилагоде овој ситуацији. То се већ десило музици, новине и часописи су следећи, па на ред долазе филмови.

Иако признаје да због скупог и недовољно развијеног мобилног интернета велике брзине источна Европа каска и не осећа талас промена истовремено када и најразвијенији део света, швајцарски футуриста ипак не види како би било ко, па ни источни Европљани, могли да избегну глобалне токове. Корисници се све више ослањају на смартфоне, преносне рачунаре и уређаје „на додир” и на редакцијама и маркетиншким агенцијама је да се прилагоде.

– Оглашавање, онакво каквим га познајемо, бескорисно је на мобилним уређајима као што су таблети. Тај садржај ће морати поново да се осмисли!

Од преиспитивања и промена корист ће имати и штампани медији, којима Леонхард за пет година предвиђа углавном само електронска издања.

– За пет година ће само модни часописи још излазити на папиру, док ће се дневне новине штампати само викендом.

--------------------------------------------------------------------------

Против „зелене” технологије само су нафташи

Једна од тема којој се посветио наш саговорник јесте и чиста индустрија. Он каже да није тачно да се бизнис противи „зеленим” технологија, јер и он у њима види своју шансу.

– Против су само нафтне компаније. „Зелено” пословање и „зелена” технологија су најзначајнија прилика у наредних 25 година и то сви знају. Како ћемо са ове тачке доспети дотле, суштина је политике – сматра Леонхард.